Једна од највећих светиња православног света – Појас Пресвете Богородице, из манастира Ватопед са Хиландара стигла је данас у Београд, а на аеродрому „Никола Тесла“ светињу су дочекали патријарх српски Порфирије и председник Србије Александар Вучић.
Светиња, која ће се носити београдским улицама током сутрашње Спасовданске литије, дочекана је уз посебне црквене и државне почасти и служење молебана.
Часни Појас стигао је у Србију у пратњи игумана манастира Ватопед, архимандрита Јефрема, министра у Влади Србије Ненада Поповића и братства манастира Ватопед.
Испред Вазнесењског храма око 17.00 часова светињу ће свечано дочекати патријарх српски Порфирије, владика Доситеј, старешина храма, архијереји Српске православне цркве и народ, уз интонирање химне Србије и појање победне песме у славу Пресвете Богородице, након чега ће уследити вечерње богослужење.
Патријарх Порфирије ће на Спасовдан од девет сати у Вазнесењској цркви служити литургију.
Часни Појас Пресвете Богородице ће на крају сутрашње литије бити унет у Храм Светог Саве на Врачару и бити у Београду до 29. маја.
Предвиђено је да се сутра на крају литије грађанима подели 300.000 „платнених тракица“ освештених над Појасом у манастиру Ватопеду.
Појас Пресвете Богородице се вековима чува у Ватопеду на Светој Гори и веома се ретко износи ван манастирских зидина.
Такође, Појас Пресвете Богородице је њен лични предмет који се чува у манастиру Ватопеду и подељен је у три дела и представља јединствену светињу опсталу из овоземаљског живота Мајке Божје.
Према предању појас од камиље длаке саткала је сама Богородица, а приликом њеног вазнесења на небеса, предала га је апостолу Томи.
Чување Часног Појаса преузеле су две побожне жене из Јерусалима, а Богородица је непосредно пре свог Успења наложила јеванђелисти Јовану да овим женама подели и њене две ризе.
Дужност чувања њене одеће из генерације у генерацију настављала би по једна побожна, невина девојка која је потицала из њихове породице.
У време императора Аркадија, сина Теодосија Великог, Часни Појас је пренет у славну престоницу Византијског царства, Константинопољ како би штитила престоницу и њене становнике од сваког непријатељског напада, несреће и демонске замке.
Потом је Часни Појас пренет у град Зилу у Кападокији, а касније је поново враћен у Константинопољ.
Око 1150. године Часни Појас се налазио у Великој палати у Цариграду, у храму Светог архангела Михаила. Највероватније је исечен, а његови делови су пренети у остале храмове.
У 12. веку, тачније у време владавине цара Манојла І Комнина званично је успостављен празник Часног Појаса 31. августа.
Часни појас прешао је у српске руке када је Свети кнез Лазар око 1.330. године поразио бугарску војску, а 10 година касније га је поклонио манастиру Ватопеду и од тада се Појас чува у олтару католикона – саборног храма манастира.
За време Туркократије братство манастира је одлазило у литије носећи Часни Појас на Крит, Македонију, Тракију и у Малу Азију ради освећења и укрепљења подјармљеног грчког народа, као и ради ослобађања сваке заразне болести.
Постоје стотине сведочанстава о исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили Чудесном појасу Пресвете Богородице.
Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио овај Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори где се ова велика светиња чува од тада до данас.
Из необичног поштовања и љубави светогорских монаха према Пресветој Богородици, још од давнина изнедрена је традиција да се поклоницима, на њихову молбу, дају комадићи траке која се освештава на самом појасу Пресвете Богомајке за благослов и духовно укрепљење – јачање душе и вере.
Извор: Танјуг