Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун изјавио је синоћ да убрзано наоружавање безбедносних структура у Приштини, развој војне индустрије на Косову и све интензивнија сарадња са појединим чланицама НАТО пакта представљају озбиљан безбедносни и геополитички изазов за Србију.
Дрецун је за Танјуг оценио да је крајњи циљ Приштине дугорочно позиционирање за чланство у Алијанси.
Рекао је да још није прецизирано шта све обухвата најновији пакет војне помоћи Сједињених Америчких Држава Приштини вредан 14 милиона долара, али да се, према досадашњим најавама и ранијим споразумима, може претпоставити да је реч о делу раније договорених испорука наоружања.
Како је навео, само на основу списка шта Приштина набавља од наоружања, у делу система који нису испоручени од САД, а договорени су, налазе се противоклопни мобилни системи „Џавелин”, шест мобилних хаубица на возилима, калибра 105 милиметара и четири хеликоптер.
„Трансформација такозваних косовских снага безбедности ушла је у трећу, завршну фазу и до 2028. године та формација треба да стекне пуне оперативне способности и да буде максимално попуњена“, рекао је Дрецун.
Он је истакао да је и та трећа фаза при крају, као и да се интензивира попуна броја припадника тих снага, који ће бити повећан за око 500 активних припадника, уз додатно наоружавање и интензивну обуку. Према његовим речима, циљ је да те снаге буду потпуно интероперабилне са снагама НАТО, односно да буду организоване, опремљене и обучене према стандардима Алијансе.
Дрецун је навео да Приштина паралелно ради и на развоју сопствене наменске индустрије, подсећајући да је у Ђаковици већ издвојено 140 хектара земљишта за војну производњу.
Говорећи о могућности чланства Косова у НАТО, рекао је да Приштина тренутно не може да постане чланица те алијансе због противљења четири државе чланице које не признају Косово, али је упозорио да постоје покушаји да се политичким притисцима и разним другим маневрима отвори простор за такав сценарио.
Оценио је да је за Србију посебно важно да ни по коју цену не прихвати решења која би могла да буду тумачена као де факто признање Косова.
Дрецун је указао и на јачање војне сарадње између Хрватске, Албаније и Приштине, наводећи да заједничке војне активности и споразуми додатно компликују безбедносну ситуацију у региону. Посебно је издвојио улогу Турске, за коју је рекао да има значајан утицај на Балкану и да учествује у опремању безбедносних снага у Приштини.
С друге стране, Дрецун је оценио да Србија упркос томе мора да води рачуна о својим стратешким интересима и да, упркос неслагањима, настави развој политичких и економских односа са Турском, као регионалном силом.
Говорећи о позицији Србије, Дрецун је рекао да Београд мора да настави јачање економије и одбрамбених капацитета, али и да остане посвећен политици војне неутралности.
Он је подсетио да Србија сарађује са НАТО кроз програм Партнерство за мир и оценио да је таква политика важна због геополитичког положаја земље.
„Србија је окружена државама чланицама НАТО или земљама које сарађују с том алијансом и мора рационално да води своју политику, а наш приоритет је очување мира, заштита државних интереса и мирно решавање питања Косова и Метохије“, рекао је Дрецун.
Додао је да Србија не жели да буде фактор нестабилности у региону и да управо инсистирање на политичком дијалогу представља њен највећи допринос очувању мира на овим просторима.
Извор: Танјуг