Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је у Кишињеву, где учествује на 135. заседању Комитета министара Савета Европе (СЕ), да Приштина данас неће постати члан СЕ иако су поједини европски министри отворено позивали на чланство Приштине у тој организацији.
„Добре вести из пријатељског Кишињева и Молдавије: Косово и Метохија данас неће постати члан СЕ. Принцип територијалног интегритета и суверенитета у овој сали иза нас данас ће превладати и мислим да је врло важно што се јасно, недвосмислено и у пуном капацитету чуо глас Србије која на подједнак начин признаје територијални интегритет и суверенитет свих земаља Европе, а СЕ управо јесте организација која је заснована на потреби за очувањем мира, стабилности и поштовањем територијалног интегритета“, истакао је Ђурић.
Навео је да је дискусија на тему пријема Приштине у СЕ била напорна и додао да и даље постоји могућност да се деси да та тема поново буде покренута.
„Поједини европски министри су отворено позивали на чланство Приштине у овој важној организацији и, иако Приштина данас неће постати члан СЕ, желим да кажем и за нашу јавност, људи треба да знају, да опасност није отклоњена. Дакле, у овој организацији постоји више од две трећине земаља које признају једнострано проглашену независност Косова и Метохије и овде генерално постоји већина која може, када процени да то жели, да прими тзв. Косово у своје чланство“, навео је Ђурић.
Он је истакао да је током дискусије рекао да у СЕ није место влади која систематски крши политичка, колективна, људска, културна и свака друга права Срба на Косову.
„У моменту у коме се на Косову газе права Срба и других невећинских заједница, у моменту у коме постоји продужена политичка криза која је обележена, између осталог, и искључивањем Срба из владе и других сегмената друштвеног и јавног живота, и велики практични притисци постоје на наш народ, ја сам у име Србије рекао да за овим столом није место влади која систематски крши политичка, колективна, људска, културна и свака друга права Срба на Косову и Метохији, а то јесте данас влада Аљбина Куртија“, рекао је Ђурић.
Додао је да је Србија посвећена дијалогу, нормализацији односа и помирењу у региону, као и да види европску будућност за цео регион.
„Не можемо да утичемо на прошлост, али требало би и хоћемо да утичемо на будућност која треба да буде европска на Косову и Метохији, и за Србе и за Албанце. Позвао сам на што хитнији пријем целог региона у Европску унију, зато што би тиме многи од ових проблема били решени, нарочито ако бисмо направили шенгенске границе, да може слободно да се циркулише, ради, послује. Мислим да би то у значајној мери смањило тензије, а и повећало безбедност на југоистоку Европе“, нагласио је Ђурић.
Додао је да је једна од држава која се заложила за пријем Приштине у СЕ недавно и сама имала проблема са територијалним интегритетом.
„Трудио сам се да будем и дипломатски настројен када су у питању земље на северу Европе које су и саме недавно имале проблем са територијалним интегритетом и суверенитетом. Једна земља која има једну територију у поларном кругу се овде заложила за пријем Косова. Подсетио сам да ми подржавамо њихов територијални интегритет иако они изгледа не подржавају наш, али да не треба да заборавимо да принцип мора да важи за све, јер ако не штите Србију, неће моћи да заштите ни себе“, рекао је Ђурић.
Одговарајући на питање како је на састанку дошло до тога да се дискутује о евентуалном пријему Косова у СЕ када то није било предвиђено на званичном дневном реду Комитета министара СЕ, Ђурић је рекао да је низ министара европских земаља поменуо питање чланства Приштине у СЕ, али да, на срећу, данас нема већине за тако нешто.
„Наша делегација изнела је детаљну аргументацију, указала на положај нашег народа и не могу да кажем да је опасност отклоњена, јер овде постоји две трећине земаља које признају једнострано проглашену независност Косова и Метохије у овој организацији. Али данас смо јасно, јавно и са пуном снагом подигли аргументовано свој глас у прилог принципа на којима је Савет Европе основан, а који штите Србију, а то су принципи поштовања људских права, поштовања територијалног интегритета и рад на сарадњи, а не новим поделама“, навео је министар.
Истакао је да је на министарском састанку Комитета министара СЕ рекао да у тој сали није место владама попут владе у Приштини, које су, како је истакао, својим деловањем показале да не уважавају оснивачке принципе СЕ.
Ђурић у Кишињеву одржао састанке са Сибихом и Бочоришвили
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је данас у Кишињеву, где учествује на 135. министарском састанку Комитета министара Савета Европе (СЕ), да је на маргинама тог скупа одржао састанак са украјинским колегом Андријом Сибихом којем је захвалио на подршци Украјине територијалном интегритету и суверенитету Србије, као и са грузијском министарком спољних послова Маком Бочоришвили са којом је разговарао о предстојећој посети председника Србије Александра Вучића тој земљи.
„Имао сам управо изванредан разговор са грузијском министарком спољних послова Маком, мојом драгом и добром пријатељицом, и разговарали смо о предстојећој посети председника Вучића Грузији, за коју очекујем да ће дати значајан нови импулс односима Србије и нама ове блиске и пријатељске земље која нас подржава у свему, попут Косова и Метохије“, рекао је Ђурић српским медијима.
Додао је да су недавно успостављени директни летови између Београда и Тбилисија који су, како је рекао, јако популарни.
„Економска сарадња нам је у успону, имамо заједничке погледе на многе ствари што је добро“, оценио је Ђурић.
Говорећи о састанку са Сибихом, Ђурић је рекао да му је захвалио на томе што Украјина подржава територијални интегритет и суверенитет Србије.
„Имао сам добар разговор и са Сибихом. Захвалио сам му на томе што његова земља подржава наш територијални интегритет и суверенитет, као што то чинимо и ми у њиховом случају и свуда где тај принцип важи. И са бројним другим министрима из региона, али и из ширег региона имали смо заиста добре разговоре и наставићемо још док смо овде у Кишињеву“, рекао је Ђурић.
Говорећи о 135. министарском састанку Комитета министара Савета Европе (СЕ), Ђурић је рекао да су имали врло конструктивну и запажену сесију о миграцијама које су за већину европских земаља најважнија политичка тема.
„Учествовао сам на састанку који су водили британска министарка спољних послова и белгијски министар, уз учешће нашег чешког пријатеља господина Маценке и неколицине других министара. Србија има чиме да се подичи као земља која је преко своје територије пребродила на успешан начин ка Европи милионе миграната“, рекао је Ђурић.
Указао је на то да је само 771.000 украјинских држављана од почетка ратног сукоба између Украјине и Русије прешло преко територије Србије.
„Многи су се у Србији и задржали, ми говоримо о око 200.000 украјинских и руских држављана који бораве привремено на нашој територији. Отворили смо наша врата, наша срца, нашу земљу за њих, да се осећају као код куће“, рекао је Ђурић.
Истакао је да је Србија увек имала хуман приступ према миграцијама.
„Ми смо дали око 400 000 држављанстава до сада за избеглице са подручја бивше Југославије, људе који су протерани ратом и агресијом са својих огњишта. И даље имамо 230.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, и о томе сам говорио, дакле о томе да је овде једна од најнижих стопа повратака у Европи управо код нас на Косову и Метохији“, рекао је Ђурић.
Извор: Танјуг