Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да очекује у најкраћем могућем року нови предлог компаније МОЛ у вези са Нафтном индустријом Србије (НИС) и додала да би то могло да буде већ данас или сутра, како би преговори могли да се заврше до 22. маја, што је рок који је поставила америчка администрација.
„Оно чиме нисмо задовољни су детаљи у вези будућег рада Рафинерије, покривености тржишта Србије у велепродаји и у малопродаји, али и обавеза финансијских на које се НИС обавезао пре пар година и које треба да испуни“, рекла је Ђедовић Хандановић за ТВ Прва.
Према њеним речима, уколико МОЛ није задовољан тиме, мора да нешто да заузврат.
„Није питање да ли ће Рафинерија радити или не, она мора да ради. Питање је у ком обиму, у ком капацитету, како ћемо да надгледамо, шта ако се то не оствари и како Србија онда брани своју позицију, јер Рафинерија има утицај на сигурност снабдевања, на бруто домаћи производ, на запосленост и на индустријски раст. Рафинерија за нас, поред тога што је критична енергетска инфраструктура, значи и нешто што у кризним ситуацијама нама апсолутно треба“, истакла је Ђедовић Хандановић.
Навела је да држава жели да буде апсолутно сигурна да се МОЛ неће само водити својим приватним интересима, пре свега стицања профита, јер, како је додала, приватне компаније тако функционишу, и да зато са аспекта државе Србије морамо да одређене детаље тог уговора договоримо.
Како каже, Србија неће прихватити компромис у преговорима о будућности НИС-а по сваку цену, а који би био на штету државних интереса, истичући да држава инсистира на јачој контроли рада Рафинерије, сигурности снабдевања и испуњавању финансијских обавеза компаније.
На питање колике су шансе да дође до тог компромиса, министарка је казала да то не зависи од нас и да је то пре свега условљено односима Америке и Русије, али да ми свакако имамо и „план Б и план Ц“. Додала је и да Србија покушава да поправи позицију коју је наследила након продаје НИС-а 2008. године руском Гаспромњефту.
Ђедовић Хандановић је истакла да Србија није одговорна за увођење санкција НИС-у и нагласила да је Влада Србије успела да обезбеди стабилно снабдевање тржишта упркос глобалној енергетској кризи и расту цена нафте. „Немамо несташица, немамо неконтролисан раст цена, немамо ограничења на пумпама, отказаних летова и мислим да је то велики успех политике Владе Србије са циљем да се заштите интереси грађана“, рекла је она.
Истакла је да Србија тренутно располаже државним резервама дизела довољним за око 63 дана просечног нето увоза, док са комерцијалним резервама нафтних компанија укупне резерве покривају око 83 до 84 дана просечне дневне потрошње. „Од 2022. године више него смо дуплирали државне резерве. Тренутно имамо око 260.000 тона државних резерви дизела, што је довољно“, навела је министарка.
Подсетила је и да је држава смањењем акциза на гориво за 20, а потом и 25 одсто, преузела велики терет на буџетске приходе како би ублажила последице енергетске кризе по грађане и привреду.
Говорећи о пословању Електропривреде Србије (ЕПС) министарка је рекла да та компанија трећу годину заредом послује профитабилно, али да још није у потпуности задовољна резултатима компаније. „Увек има простора за побољшање. Мислим да је ЕПС наша највећа компанија и сигурно са највише изазова, изузетно важна за нашу енергетску сигурност и уопште за привреду Србије и важно је одржати тај континуитет, пре свега стабилности“, навела је.
Додала је да Србија од краја осамдесетих није изградила нове производне капацитете све до последње две године, када је на мрежу прикључено укупно 426 мегавата нових капацитета из базне енергије и обновљивих извора. „То су чињенице које нико не може да оспори. Трансформација мора да се настави“, истакла је.
Ђедовић Хандановић је подсетила да су последње две године биле међу најсушнијим у последње три деценије, што је утицало на укупну производњу електричне енергије, као и на то да ЕПС има изазове са квалитетом угља.
Указала је да је завршена рехабилитација реверзибилне хидроелектране у Бајиној Башти, први пут после 42 године, што је значајно за сигурност снабдевања електричном енергијом.
Навела је да ЕПС тренутно реализује највећа улагања у рударску опрему у последњих 15 до 20 година, чак око 400 милиона евра из сопствених средстава. „Део је већ завршен, док ће поједини багери, транспортери и све оно што се монтира бити током ове године. Очекујемо да производња угља од наредне године уђе у стабилнији циклус“, рекла је она.
Ђедовић Хандановић је одбацила наводе о приватизацији ЕПС-а. „Када сам 2022. године ушла у Владу Србије, прво што сам чула било је да држава планира продају ЕПС-а. Време је показало да од тога није било ништа, нити су такви планови постојали“, истакла је министарка.
Према њеним речима, ЕПС ће наставити да послује у државном власништву, по узору на успешно пословање Телекома Србија.
Извор: Танјуг