У Нишу је данас полагањем венаца и парастосом невино страдалим цивилима, обележено 27 година од бомбардовања центра града касетним бомбама током НАТО агресије 1999. године, када је погинуло 16 Нишлија међу којима и једна трудница, а државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров оценио је да је тај 7. мај један од најтрагичнијих и најтуробнијих дана у историји града.
„И ове године обележавамо и сећамо се тог трагичног и туробног 7. маја 1999. када се десила једна од највећих трагедија у Нишу који је толико пута кроз историју рушен, разаран, али је ипак увек изнова ницао“, рекао је Тодоров.
Државни секретар је оценио да се чини да се никада као тог 7. маја 1999. није десило нешто тако нечовечно и непријатељски.
„Злотвор је тада заправо покушао да уништи и душу овог града када је бацио, у најмању руку, гледано по начину ратовања, контроверзно оружје“, казао је Тодоров и подсетио да су многи покушавали да униште Ниш, али нису успели.
Поручио је да ће дух града живети без обзриа што су агресијом погажена и морална и цивилизацијска правила, али и ратовања и нагласио да ће се држава увек сећати оваквих датума, и жртава и да ће наставити да гади свој пут у мирнодопским условима, растући и развијајући се у миру.
„И тада су покушали да убију и нерођеног анђела и његову мајку Љиљану, и читав српски народ се тога сећа и памти“, казао је Тодоров.
Председник Скупштине града Ниша Драган Николић рекао је да је било много датума дубоко урезаних у сећање српског народа, много страдања, али да је 7. мај 1999, године посебан дан када је милосрђе НАТО агресора показало своје право лице.
„Данас не говоримо само о сећању, говоримо о злочину без казне. Говоримо о тренутку када су на један слободарски град, на његову пијацу и болницу, бачене касетне бомбе. Оне нису бирале војне циљеве. Погодиле су наше мајке, трудницу, децу. И нико због тога није кажњен, нити позван на одговорност“, рекао је Николић и додао да је историја Ниша историја страдања.
Нагласио је да ипак тај НАТО напад носи посебан печат цинизма.
„У Другом светском рату Ниш су разарали и нацистички, али и савезнички авиони. Само пола века касније поново смо доживели исти сценарио, али овог пута они су били заједно“, рекао је он.
Николић је упитао и зашто се тако враћа народу који је крварио за слободу Европе.
„Уместо да само два дана касније заједно славимо Дан те исте Европе и Дан победе и тријумф над фашизмом? Ту победу и наше савезништво срушили бомбама на нашим улицама“, казао је он и додао да Ниш никада неће прихватити фразе о колатералној штети.
Нагласио је да је свако име на том споменику жива оптужница против оних који су прекршили свако људско и божије право.
„Иако су покушали да нас застраше, потценили су дух овог града. Ниш је преживео и не заборавља“, казао је Николић и нагласио да их на то обавезују жртве, њихове комшије, али и сви други без којих су изгубили животе у тих 78 дана безумља.
Сећање на све жртве предсавља трајну опомену да мир нема цену и да се страдање невиних људи никада не сме заборавити.
Према његовим речима, обавеза свих је да негују културу сећања, достојанствено и одговорно, и то не због саме прошлости већ због будућности.
„Само друштво које памти своје жртве може имати снаге да чува мир, разуме цену слободе и ствара бољи живот за генерације које долазе. Вечна слава свим невиним жртвама“, навео је Николић.
Градски већник Драган Антић оценио је да је тај 7. мај када је бомбардован Ниш један од најкрвавијих и најтежих дана у историји Ниша.
Антић је додао да је обавеза градских власти и свих грађана да памте.
Ветеран 63. Падобранске бригаде Живорад Мијачић каже и да се и данас живо сећа догађаја током бомбардована града.
„Сећам се тог дана као да је било јуче када су у Шуматовачкој улици и на пијаци падале касетне бомбе. Много је људи погинуло“, казао је Мијачић који је говорио и о томе како су видели рањене људе које су возли у градску болницу.
„У моменту када смо на повратку са аеродрома у центру, чекали на семафору, авиони су бацили бомбе и чули смо експлозије на пијаци. Отишли смо да видимо шта се догодило и на расксници Шуматовачке и 12. фебруара затекли смо два човека и једну жену, како кукају, вичу и видимо да су рањени“, казао је Мијачић.
Нагласио да је то тог момента, јер је видео много – бомбардовање, гађање воза, и многе сличне нападе у тој злочиначкој акцији, није знао да таква монструозност постоји.
„Тек тада сам схватио када су почели да гађају људе, цивиле, пијацу да немају неки излаз и да једноставно покушавају да нас убију“, казао је Мијачић и нагласио да су то биле невине жртве злочинаца који су нас напали без разлога.
„Моја порука је да чувате свако своју породицу прво и да гледамо да се увек склонимо из неких тешких догађаја“, рекао је Мијачић.
Извор: Танјуг