У просторијама Центра уметности у Призрену поводом Ђурђевдана градске славе, јуче је отворена изложба “Слике живота – фотографије Албера Кана: Приштина, Призрен, Липљан и Грачаница 1913.” аутора Марка Марковића и Горана Судимца.
На фотографијама се осећа дух времена новоослобођених градова и села, као и животни детаљи на историјском прелазу из Османског царства у Краљевину Србију. Реч је о јединственом тренутку где се на терену, у новом контексту, виде локални становници, занатлије, трговци, официри и војници победничке војске, као и новинари, фотографи и чиновници на Косову и у Старој Србији.
Догађај је отворио Бојан Бабић, директор Центра уметности у Призрену који је изразио задовољство због оваквог окупљања у Призрену и то на Ђурђевдан.
“Делим са вама задовољство поводом данашњег окупљања у Призрену. Драго ми је да међу посетициома видим велики број наших људи које су празник и изложба окупили у царском граду. Верујем да је ова изложба почетак плодоносног рада ове установе на промоцији културе нашег народа”.
Збирка фотографија настала је захваљујући француском банкару и филантропу Алберу Кану, који је почетком 20. века послао више врсних фотографа широм света како би забележили објективом “најлепше вртове света” и животе њихових становника. Тако је у априлу 1913. на ово наше подручје дошао Огист Леон и у памћење света уписао изглед косовскометохијских градова у том историјском тренутку.
Аутор изложбе Марко Марковић рекао је да је изложба плод истраживања збирки фотографија Музеја Албера Кана смештеног у Булоњ-Бијанкуру поред Париза.
“У прилици сте да видите прве фотографије у боји градова Косова и Метохије, које су настале објективом Огиста Леона у првој половини 1913. године. Оне приказују изглед косовско-метохијских градова и свакодневницу становника” објаснио је Марковић.
Историчар Александар Гуџић прецизирао је да ових 80 фотографија датира из периода ослобођења овдашњих градова од османлијске власти.
“На њима је приказана панорама градова и призори свакодневног живота српског народа. Највећи број фотографија приказује град Призрен” казао је Гуџић.
Директор Дома културе “Грачаница”, новинар и књижевник Живојин Ракочевић рекао је да цео царски град Призрен јесте својеврсни Дом културе и да он, као такав, припада свима нама.
„Јуна 1999. године када су многи помислили да смо престали да постојимо, рекли смо живи смо, жива је наша култура и жива је наша љубав. Зато је ово тренутак свих оних који више нису са нама и свих оних који су срж свог живота дали да запева неко у Архангелима и Светом Ђорђу. Пред свима нама је да својим трудом и заједништвом овде организујемо догађаје, који ће на најбољи начин представити нашу културу“ поручио је Ракочевић.
Догађај којем су присуствовали игуман Манастира Светих архангела архимандрит Михаило Тошић и отац Сава Шмигић, својим гласом увеличале су Анђела Доганџић и Јелена Шмигић.
Ђурђевдан је у Призрену обележен свечаном литургијом у Саборном храму Светог Ђорђа коју су служили митрополит Теодисије и епископ моравички Тихон, уз сазлужење монаштва и свештенства Епархије рашко-призренске.
Извор: Радио Митровица север