Министар без портфеља Ненад Поповић изјавио је да ће недавно потписани програм економске сарадње за период од 2026. до 2031. између Србије и Русије бити чврста основа за даљи развој у кључним економским областима, уз циљ да економска сарадња достигне ниво из 2022. када је износила 4,3 милијарде долара.
„Пре око две недеље, на састанку Међувладиног српско-руског комитета, заједно са руским министром за економски развој Максимом Решетњиковим, потписали смо програм економске сарадње за период 2026-2031. Ова платформа ће послужити као чврста основа за даљи развој у свим кључним економским секторима: енергетици, машинству, дигитализацији, вештачкој интелигенцији, роботици и новим технологијама, као и креативним индустријама, пољопривреди, грађевинарству и инфраструктури. Поред тога, сарадња се протеже на науку, образовање и фармацеутску индустрију“, рекао је Поповић у интервјуу за руску државну агенцију ТАСС.
Према његовим речима, трговина између Србије и Русије је опала након почетка специјалне војне операције у Украјини због логистичких ограничења и санкција које су погодиле обе земље, али да је, ипак, остала релативно висока иако су многи очекивали већи пад.
„Предузећа су отпорна и данас смо веома задовољни резултатима. Поставили смо циљ да у наредних пет година достигнемо ниво трговинског промета из 2022. године, који је износио 4,3 милијарде долара. То је оствариво ако наставимо да послујемо као и обично. У сталном смо контакту са министром Максимом Решетњиковим, редовно се састајемо и координирамо наше активности. Трудимо се да помогнемо у решавању проблема и српских предузећа у Русији и руских предузећа у Србији“, објаснио је.
На питање о најтраженијим српским пољопривредним и прехрамбеним производима на руском тржишту, он је навео да су свеже јабуке, смрзнуто бобичасто воће и вода најтраженији производи на том тржишту.
„Поред воћа, велика је потражња за производима веће вредности као што су сир и свежи сир, вино, кондиторски производи, храна за кућне љубимце и саднице воћа. Овај производни микс одражава структуру српског извоза: испоручујемо и сировине и прерађевине. Воће, пре свега јабуке и смрзнуто воће, један је од најпрепознатљивијих и најстабилнијих извозних ресурса Србије на руском тржишту“, истакао је Поповић.
Подсетио је и да је спољна трговина пољопривредним и прехрамбеним производима између Србије и Русије регулисана одредбама Споразума о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније и њених држава чланица који је на снази од јула 2021. године.
„У 2025. години укупан промет пољопривредних и прехрамбених производа износио је 415 милиона долара, што је повећање од 5 одсто у односу на 2024. годину“, рекао је он.
Говорећи о руским компанијама и предузетницима у Србији, Поповић је рекао да је у Србији тренутно регистровано више од 2.400 компанија са руским капиталом, као и око 13.500 појединачних предузетника физичких лица из Руске Федерације. „Велики део ове активности концентрисан је у ИТ сектору, који постаје једна од кључних области које повезују економије две земље. Штавише, српски и руски стручњаци могу заједнички учествовати у међународним пројектима и такмичењима, олакшавајући размену знања, подстичући иновације и јачајући конкурентност на глобалном тржишту“, оценио је.
Када је реч о потенцијалу који има сарадња Србије и Русије у области високих технологија, нагласио је да је дигитализација кључни покретач економског развоја, уз употребу вештачке интелигенције у индустрији, јавном сектору и влади.
„Развој роботике и аутоматизације индустријских процеса је посебно значајан, као и напредак у аутомобилској индустрији и имплементација нових технологија. Посебно је важно нагласити критичну важност сарадње у области роботике, вештачке интелигенције и нових технологија. Пажљиво пратимо национални програм развоја роботике у Руској Федерацији“, објаснио је Поповић.
Додао је да су роботика и вештачка интелигенција области које нуде могућности за заједнички напредак и реализацију значајних пројеката.
Према његовим речима, енергетска сарадња Србије са Русијом остаје кључни фактор стабилности српске економије јер Србија добија гас по најбољој цени у Европи и под најбољим условима испоруке, уз поузданост снабдевања тим енергентом.
„Глобалне цене гаса и нафте расту буквално сваког дана. То утиче на енергетску безбедност сваке земље. Србија добија поуздане залихе из Русије. Наша енергетска безбедност осигурава будућу безбедност земље. Зато су Гаспром и Русија кључни економски партнери за нас. Током недавног телефонског разговора између нашег председника Александра Вучића и руског председника Владимира Путина, разматране су разне теме, укључујући и енергетску безбедност. То су споразуми постигнути на највишем нивоу. Редован контакт између наших председника нам је веома важан“, поручио је Поповић.
Нагласио је и да се руски туристи традиционално убрајају међу најбројније и најважније посетиоце Србије, као и да је Београд, уз Копаоник Златибор, најпопуларнија дестинација.
„Београд се сматра атрактивним градом са живахним ноћним животом, бројним културним атракцијама, музејима, занимљивом кулинарском понудом и живом урбаном сценом, што га чини популарним избором за кратка путовања. Планински центри попут Копаоника и Златибора привлаче туристе током целе године – зими, захваљујући скијашким стазама и уређеним падинама, а лети, захваљујући природним лепотама, чистом ваздуху и бројним могућностима за активну рекреацију и породични туризам. За туристе који траже велнес, природне минералне воде и програме рехабилитације, најпривлачнија одмаралишта су Врњачка Бања, Сокобања, Бања Ковиљача и Пролом Бања. У просеку, руски туристи проводе око три дана у Србији, што је тек довољно времена за кратко путовање у већи град или обилазак града“, рекао је министар.
Такође, навео је и да је од почетка године број ноћења руских туриста у Србији порастао у односу на претходну годину, што потврђује континуирану популарност Србије као туристичке дестинације међу руским грађанима. „Ер Србија свакодневно лети за Москву, као и за Санкт Петербург, Казањ и Сочи. Ускоро, 19. маја, биће покренут први лет за Нижњи Новгород. Ово ће бити велика предност за развој и пословне сарадње и туризма“, истакао је Поповић.
На крају интервјуа, изразио је захвалност према Русији и њеном председнику Владимиру Путину због, како је рекао, доследне и непоколебљиве подршке Србији када је у питању одбрана територијалног интегритета и суверенитета.
„У овом региону, на вековном српском тлу, српски народ је под сталним и систематским политичким, безбедносним и институционалним притиском. Континуиране једностране акције Приштине крше основна људска права, угрожавају њихов опстанак и ефикасно ометају нормалан живот. Подршка Русије је кључни стуб нашег међународног позиционирања и заштите наших државних и националних интереса“, објаснио је Поповић.
Подсетио је и да је Србија, упркос свеобухватном притиску, једина европска земља која није увела санкције Русији, чему је, према његовим речима, допринела одговорна политика Владе Србије и њеног председника Александра Вучића.
„Свесни смо да ће се у будућности појавити додатни притисци који ће поткопати наше односе. Па ипак, Србију и Русију спаја дубоко историјско пријатељство, културне и духовне везе и дуга историја међусобног разумевања и подршке. Уверени смо да ће се ови односи наставити развијати у будућности и да ће наше пријатељство и сарадња остати јаки и трајни“, закључио је Поповић.
Извор: Танјуг