Удружење новинара Србије и Друштво новинара Косова и Метохије обележили су у Грачаници Светски дан слободе медија акцијом „Пет минута громогласне тишине“. Председник УНС-а Живојин Ракочевић указао је да је на Косову ситуација за медије апсолутно драматична.
Председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић истакао је да 261 случај угрожавања рада новинара говори само једно – да се налазимо у контексту који се може описати као нека врста ратне зоне.
„Шта се то догодило, како је могуће да таква сила удари на новинарску професију, на рад, на слободе, на другу страну, на то да људи имају право да буду информисани? Није више постао проблем да идете и извештавате, сада је постао проблем да ли смете да се идентификујете као новинар, да ли смете да носите прслук са ознакама, да ли смете да изађете и кажете како изгледају две сукобљене стране“, навео је Ракочевић.
Истакао је да је на Косову ситуација апсолутно драматична.
„Ту влада апсолутно исти мрак као свих ових година. Нема минималног помака у истрази убиства 17-оро отетих, несталих, страдалих наших колега – седам Срба, седам Албанаца, троје странаца. Ово је једина територија у Европи на којој нема штампе и на којој је забрањена штампа. Ово је једина територија у Европи, изван ратних дејстава, где је језик и даље окидач да имате проблеме, да медији имају проблеме“, навео је Ракочевић.
Поставља се питање, истиче Ракочевић, како се борити.
„Наравно – правда, адвокати, слобода, процеси, притисци, ово што радимо. Али ми смо данас у ситуацији у којој морамо да се изложимо плурализму пропаганди. То је парадокс овог времена у ком или сте жртва одређене пропаганде и живите у тој пропаганди и не можете да изађете из ње, или се свесно излажете плурализму пропаганди и различитим пропагандама да бисте похватали мрвице истине и сложили је у нешто што се зове мозаик професионалног живота, нормалност личног живота и сигурност да нећете бити жртва ако из једног пропагандног, једног система пређете у други“, рекао је председник УНС-а.
Председница Друштва новинара Косова и Метохије Ивана Вановац истакла је да је претходних година на Косову био доминантан безбедносни, а ове године финанансијски проблем.
„С друге стране, и даље имамо врло изражен дискриминаторни однос институција на подручју Косова, које не позивају српске медије и редакције које извештавају на српском језику на догађаје. Не сматрају их кредибилним изворима информисања. Ако их и позову, потпуно ниподаштавају чињеницу да, по Закону о равноправној употреби језика, имамо право на превод, право да разумемо шта нам се говори, право да питамо и добијемо одговор на та питања. Генерално, у том смислу се ништа није променило. Није се променило ни то да новинари, чије се извештавање некоме не допада, просто не могу да уђу на подручје Косова“, навела је Вановац.
Подсетила је да судбина несталих медијских радника није расветљена.
„Никоме не пада на памет да поново покрене ту истрагу и да се види шта је са људима чије смо фотографије овде држали као доказ да не заборављамо и да имамо свест о томе да би наша судбина и незаинтересованост према нашем евентуалном нестанку можда били исти. Пет минута громогласне тишине није довољно да би свет са довољном озбиљношћу приступио овоме о чему данас причамо. Свако би требало да наш проглас прочита сам са собом и схвати колико озбиљне проблеме има шира медијска заједница“, рекла је Вановац.
Секретар Дрштва новинара КиМ Јелена Марковић прочитала је проглас.
„Угрожена безбедност, таргетирања, полицијска репресија и онемогућавање рада стварност су и медијске заједнице на Косову и Метохији. Наставља се пракса неосноване забране уласка новинарима на подручје Косова и Метохије. Српски медији на Косову и Метохији суочавају се и са озбиљним финансијским проблемима, па и најкредибилнијим медијима прети гашење. Још је израженији дискриминаторни однос институција према српским редакцијама и језику, као и осионо понашање носилаца власти према новинарима и медијским радницима“, наводи се, између осталог, у прогласу.
Светски дан слободе медија обележава се 3. маја, одлуком Генералне скупштине Уједињених нација како би се подигла свест о значају слободе медија и подсетиле владе да је њихова дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима, али и како би се обележила годишњица Виндхушке декларације, изјаве о принципима слободне штампе коју су саставила група афричких новинара 1991. године.
Извор: Косово Онлине