Народна банка Србије потврдила је да домаће компаније могу да наплаћују робу и услуге у страној валути од купаца из иностранства у оквиру електронске трговине, чиме се унапређује конкурентност домаће е-трговине, повећава извоз и убрзава укључивање привреде у глобалне токове електронског пословања.
Како је саопштио НАЛЕД, позитивним мишљењем НБС на иницијативу Савета за мале бизнисе НАЛЕД-а реализована је једна од приоритетних препорука Сиве књиге иновација.
Све већи број предузећа у Србији, укључујући и стартап програме, своје производе и услуге продаје купцима из других земаља путем интернета уз могућност онлајн наплате. Међутим, додаје се у саопштењу, у пракси се јавља проблем у завршној фази онлајн куповине, где се нерезидентним купцима приказује обавеза плаћања искључиво у динарима, иако су цене на сајту истовремено истакнуте и у домаћој и у страној валути, а купац је изабрао плаћање у страној валути.
Оваква пракса доводи до одустајања купаца из иностранства у последњем кораку куповине, јер им се у фази наплате појављује непозната валута, што ствара утисак да је реч о превари.
„Проблем је проистицао из различитих тумачења Закона о девизном пословању, пре свега чл. 32. и 34, и дилеме да ли се обавезно динарско плаћање односи и на прекограничне онлајн трансакције са нерезидентима. Углавном су се примењивала рестриктивна тумачења која су ограничавала наплату у девизама купаца из иностранства, иако није постојало јасно упориште у регулативи. Због тога смо, у име Савета за мале бизнисе НАЛЕД-а, упутили иницијативу Народној банци Србије за званично мишљење ради разјашњења ове праксе“, објашњава Ирена Ђорђевић Шушић, шефица Јединице за иновације и предузетништво у НАЛЕД-у.
НБС је оценила да не постоје регулаторне препреке да резиденти наплату од нерезидената реализују у девизама, с обзиром на то да се место извршења трансакције везује за банку платиоца у иностранству, због чега се таква плаћања не сматрају извршеним у Србији, наводи се у саопштењу.
Тиме је, како се додаје, потврђено да се прекограничне трансакције у електронској трговини обављају тако што се плаћање, наплаћивање и пренос по текућим пословима између резидената и нерезидената врши слободно.
Истовремено, Народна банка Србије указала је да приказ цене у динарима у завршној фази куповине није предмет девизних прописа, већ зависи од политике платформе и пружаоца платних услуга.
„Ово су изузетно добре вести и потврда од великог значаја за све компаније у Србији које своје производе и услуге пласирају путем интернета страним купцима. Званичан став да је дозвољена наплата у девизама од нерезидената доноси нам потребну сигурност у пословању“, истакла је Софија Попара Пармаковић, испред Савета за мале бизнисе НАЛЕД-а и платформе Паусал.рс.
Како је навела, ово искуство уједно потврђује колико је важна континуирана и отворена сарадња између привреде и институција у разрешавању практичних дилема које често произилазе из различитих тумачења прописа, а не из самог регулаторног оквира.
НАЛЕД указује да је у следећем кораку неопходно приступити усклађивању пословних политика банака, процесора плаћања и платформи за е-трговину.
Из НАЛЕД-а подсећају да је Сива књига иновација 3.0 већ дефинисала кључне приоритете за даљи развој иновационог пословног окружења, а поред ове, посебно се издвајају регулисање групног финансирања, улагање добровољних пензијских фондова у алтернативни инвестициони фонд предузетничког капитала и поједностављење трансфера новца у иностранство за нерезиденте.
Извор: Танјуг