Русија и Украјина размениле су по 193 ратна заробљеника уз посредовање Сједињене Америчке Државе и Уједињени Арапски Емирати, док истовремено расту политичке тензије – Европска унија најављује нови, 21. пакет санкција, а Москва узвраћа оштром реториком и порукама да се прилагодила притисцима и да је сарадња са Западом трајно нарушена.
Нови руски напад на Дњепар, повређено 14 особа
У граду Дњепар чуо се низ експлозија током великог комбинованог руског напада дроном и ракетама у току ноћи.
Локални медији известили су да су након напада избили велики пожари, оштећене су стамбене зграде, а пријављено је и више жртава, преноси Украјинска правда.
Украјинско ратно ваздухопловство је раније упозорило на дронове, балистичке и крстареће ракете које се крећу ка Дњепру.
Начелник војне управе Дњепропетровске области Олександар Ханжа саопштио је да је најмање 14 особа повређено, укључујући и дете.
Фрагманти руског дрона пали у румунски град Галац
Фрагменти дрона пали су у румунском граду Галац, где су оштетили кућу и електрични стуб, након нових напада у Украјини у близини границе са Румунијом, саопштило је Министарство националне одбране те земље.
Румунски портал Диги 24 пренео је да није било пријављених жртава.
Према наводима румунских власти, руске снаге су наставиле нападе дроновима на циљеве у Украјини, у близини округа Тулча, док су радари регистровали летелице у близини румунског ваздушног простора.
Као одговор, два борбена авиона „Јурофајтер тајфун“ британског ваздухопловства подигнута су из базе у Фетештију у оквиру мисије појачане ваздушне полиције.
Војни радари су пратили циљеве до подручја украјинског града Рени, где је пријављено више експлозија, док су становници Галаца пријавили пад објекта путем хитне службе.
На терену су ангажовани тимови за истрагу, а подручје обезбеђују полиција и војска.
Министарство одбране Румуније осудило је поступке Русије, оценивши их као претњу регионалној безбедности и стабилности у региону Црног мора, уз напомену да ће Румунија наставити да сарађује са савезницима у оквиру НАТО ради заштите ваздушног простора.
Лавров: Црвене линије Русије су дефинисане, смешно је да ЕУ треба да их разјасни
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да су „црвене линије“ Москве у вези са Украјином одавно дефинисане, оценивши као неозбиљне позиве из Европске уније да се оне додатно разјашњавају.
„Сада су неки званичници Европске уније почели да говоре, ‘Да видимо. У неком тренутку, не сада, већ касније, мораћемо да разговарамо са Русијом како бисмо разјаснили њене црвене линије и показали наше’. Ово једноставно није озбиљно. Говорити да они треба да разјасне наше црвене линије је смешно. Оне су давно дефинисане“, рекао је Лавров у интервјуу за Руски јавни сервис (ОТР), пренела је агенција РИА Новости.
Говорећи о Блиском истоку, Лавров је упозорио да покушаји игнорисања одлука УН о Палестини употребом силе могу само привремено да продубе проблем, који ће остати „темпирана бомба“, наглашавајући да се питање стварања палестинске државе и даље снажно осећа у арапском свету.
Истакао је да Русија располаже значајним природним ресурсима и научним потенцијалом, уз потребу да се они преточе у напредне технологије, укључујући амбицију да земља постане лидер у области вештачке интелигенције, у складу са ставовима руског председника Владимира Путина.
У оквиру нове рунде размене ратних заробљеника, Русија и Украјина размениле су по 193 заробљеника. Размена је реализована уз посредовање Сједињене Америчке Државе и Уједињени Арапски Емирати, а претходно је 11. априла размењено по 175 заробљеника са обе стране.
У међувремену, из Европске уније настављене су поруке о даљем притиску на Москву. Након усвајања 20. пакета санкција против Русије, шефица дипломатије ЕУ Каја Калас најавила је рад на 21. пакету санкција, уз поруку да ће Унија наставити подршку Украјини.
Из Кремља поручују да санкције имају негативан ефекат, али да је Русија стекла искуство у ублажавању њихових последица, уз оцену да је сарадња са Западом неповратно нарушена.
Регионалне тензије додатно су појачане изјавама пољског министра спољних послова Радослава Сикорског, који је оценио да би удвостручавање одбрамбених издвајања чланица НАТО-а могло да одврати Русију, уз оцену да је Москва ослабљена и да јој је потребно време за опоравак.
Са друге стране, немачки канцелар Фридрих Мерц поручио је да непосредно чланство Украјине у Европској унији тренутно није могуће, док је пољски премијер Доналд Туск оценио да се НАТО налази у осетљивом безбедносном тренутку и позвао на јединство савеза.
Политичке тензије додатно су појачане изјавама о будућности НАТО-а, након што је чешки премијер Андреј Бабиш оценио да наводи о могућем повлачењу САД из Алијансе представљају политичку провокацију, а пољски премијер Доналд Туск упозорио да се савез налази у критичном тренутку.
На терену, украјинске власти саопштиле су да су најмање две особе погинуле, а 15 рањено у руском нападу на Одесу.
Извор: РТС