Министар за европске интеграције Србије Немања Старовић изјавио је на једанаестом Делфи економском форуму, који се одржава у Атини, да је за Србију очување територијалног интегритета од највеће важности, подсетивши да се то питање не разликује од поштовања територијалног интегритета Кипра и Украјине.
Он је напоменуо да је дужност земаља кандидата да постепено повећавају степен усаглашености спољне политике са Европском унијом. Спољна политика Србије је, рекао је, скоро 70 одсто усклађена са Бриселом.
Према његовим речима, од руске инвазије на Украјину 2022. године постојало је очекивање појединих држава чланица ЕУ да се Србија у потпуности усагласи са политиком Брисела према Москви. Подсетио је да Србија поштује територијални интегритет Украјине и да 93 одсто помоћи са Западног Балкана за Кијев долази из Србије.
Старовић је био један од кључних говорника на панелу „Стање света – Проширење ЕУ на Западни Балкан“ у оквиру једанаестог Делфи економског форума.
У свом уводном обраћању, министар за европске интеграције Србије Немања Старовић честитао је Албанији и Црној Гори на напретку ка чланству у ЕУ, али је подсетио да процес приступања није трка, већ да се треба фокусирати на структурне промене у свакој земљи.
Према његовим речима, извештај Европске комисије (ЕК) показује да је Србија остварила висок ниво спремности за приступање, одмах иза Црне Горе.
Чланство у Европској унији није крајњи циљ, рекао је, већ средство које води ка економском и политичком приближавању сваке земље кандидата.
Министар спољних послова Грчке Јоргос Герапетритис рекао је да је на самиту у Солуну 2003. године Грчка иницирала агенду проширења Европске уније, али је истакао да у протекле 23 године ЕУ није указала на јасан пут за земље Западног Балкана. Према његовим речима, сада је тренутак за ревитализацију тог процеса.
„Потребно је да преокренемо осећај разочарања или умора код држава и народа Западног Балкана“, рекао је он, додајући да је ЕУ дала обећања која није испунила.
Герапетритис је истакао да је проширење ЕУ заправо уједињење Европе и најавио посету свим престоницама земаља Западног Балкана у наредним месецима.
Заменик министра за Европску унију Црне Горе Иван Ивановић изразио је задовољство напретком који је та земља постигла и додао да сматра да ће он бити од користи за све државе региона.
„Радна група у Бриселу за припрему уговора о приступању Црне Горе биће формирана и ми ћемо ући у конкретне преговоре, а то ће значити да ће бити дефинисане обавезе обе стране“, рекао је он и нагласио да сматра да ће на том уговору бити засновани и уговори за друге државе региона.
Косовски министар спољних послова и дијаспоре Гљаук Коњуфца истакао је важност посвећености вредностима ЕУ, додавши да се на Западном Балкану грађани Косова највише залажу за чланство у ЕУ.
Према последњем извештају ЕК, Косово је показало напредак у 35 области, рекао је Коњуфца и додао да је укидање мера важан корак за убрзање процеса. Он је такође позвао ЕУ да додели Косову статус кандидата, подсетивши да је Приштина поднела захтев за чланство 2022. године, али да и даље чека упитник Европске комисије.
„Не смемо дозволити да шесторка Западног Балкана постане петорка. Додељивање Косову статуса кандидата кључно је у овом питању“, рекао је он.
Амбасадор Босне и Херцеговине у Грчкој Драган Вуковић рекао је да пред том земљом стоји много реформи, због чега је тешко формирати тим за преговоре са Европском унијом.
Према његовим речима, скоро милијарду евра из Плана раста од кључне је важности за БиХ. Истакао је и да земље региона, укључујући Грчку, помажу Сарајеву у превазилажењу проблема.
Заменик министра спољних послова Северне Македоније Зоран Димитровски истакао је важност подршке Скопљу из Атине и поздравио најаву добродошлице земљама Западног Балкана током грчког председавања Европској унији наредне године.
„Чекали смо дуго и неке земље на Западном Балкану су на самом почетку преговора. Проблем са којим се Северна Македонија суочава јесу билатерални неспоразуми са суседима и испуњавање критеријума из Копенхагена“, рекао је он.
Министар за Европу и спољне послове Албаније Ферит Хоџа рекао је да је обећање из Солуна и даље само обећање, те да све земље региона чекају на напредак већ 20 година.
„Морамо да испунимо обавезе. Морамо заиста да обезбедимо да обећања са обе стране коначно дођу до тренутка када се заиста остваре“, рекао је он.
Напоменуо је да је Албанија остварила значајан напредак, што указује на посвећеност и Брисела и Тиране том процесу.
Имплементација реформи и затварање поглавља одвијају се истовремено, рекао је он, истакавши да је будућност Албаније у ЕУ, а такође је подсетио да је проширење увек било корисно и за Европу.
Делфи економски форум је престижна међународна конференција која се одржава сваке године у гршком граду Делфи. Форум окупља лидере из политике, бизниса, дипломатије и академске заједнице како би разговарали о кључним глобалним и регионалним изазовима.
Извор: Косово онлајн