Бивши дипломата Зоран Миливојевић изјавио је да су се за наставак разговора Брисела и Приштине о европској будућности Косова стекли услови након што је Европска унија укинула мере против Косова, али истиче да ће за тај процес кључна бити деблокада дијалога са Београдом.
„Тиме су створени услови, што се тиче процедуре на нивоу Европске комисије, да процес приступања може да се настави. Треба подсетити да је Комисија са Косовом потписала Споразум о стабилизацији и придруживању, јер то не може ЕУ, пошто пет држава не признаје самопроглашену независност“, рекао је Миливојевић за Косово онлајн.
Друго ограничење са којим се Косово суочава, каже Миливојевић, везано је за политички систем, односно блокаде институција прошле године и потенцијалне нове изборе, уколико се до 28. априла не изабере нови председник.
„Од тога зависи да ли формално-правно функционише политички систем и евентуално отварање преговора, јер је упитник нешто што претходи почетку преговора и подразумева потпуно скенирање политичког система једне државе, ентитета или било чега што је кандидат. Упитник је најважнији процедурални корак ка отварању самих преговора“, објашњава он.
Политички контекст у овој ситуацији остаје велико питање, додаје, и наглашава да је наставак дијалога Београда и Приштине кључан када је реч о преговорима Косова са ЕУ.
„Дијалог је блокиран. Ставови су дијаметрално супротни. Србија остаје чврсто на становишту да нису могући даљи суштински преговори уколико се не испуни обавеза Косова у вези са Бриселским споразумом из 2013, односно формирањем ЗСО. Власт Самоопредељења није спремна да то испуни, нису биле ни претходне, али ова није спремна“, казао је Миливојевић.
Подсећа да Европска унија истиче потребу разматрања статута ЗСО пред Уставним судом Косова, што је услов за приступање Савету Европе, али и за деблокаду дијалога. Миливојевић наводи да није оптимистичан када је у питању могућност наставка дијалога због недостатка спремности власти у Приштини да се ангажују у вези са ЗСО.
Према његовим речима, постоји тенденција да се процес са Косовом убрза из геополитичких разлога. Додаје да у том контексту треба узети у обзир и процену Марте Кос да је Косово остварило напредак.
„То значи да постоји геополитички контекст који и овај регион и косовску причу уклапа у оно што су интенције за источну политику, за Украјину и Молдавију, односно да се ти процеси некако убрзају пре великог расплета око рата у Украјини. Постоји једна јака струја у ЕУ која гура косовску причу, и према Савету Европе и у вези са европским интеграцијама, и то у кратком року. На челу те групације су Немци. Имају подршку и неких других земаља, такозваног тврдог крила, које је везано за геополитику, за руско питање и за тај политички услов који сада доминира“, истиче.
У ту причу, наводи Миливојевић, Курти и актуелна власт у Приштини покушавају да се укључе правећи уступке Бриселу.
„Чине уступке разних врста. Потпуно се усклађују са свим оним што Брисел тражи и наступ господина Коњуфце треба посматрати у том контексту. Они покушавају да активном политиком склањања Србије из делокруга и коришћењем геополитичког контекста испослују да косовска прича буде на столу“, напомиње дипломата.
Како је навео, Косово се, у контексту актуелних дешавања на међународној сцени, налази у другом плану.
„У овом процесу изостаје америчка линија, нема те подршке када је реч о Косову, и то је сметња да та прича буде убрзана, без обзира на покушаје ЕУ да то убрза. Понављам, најважнији критеријум и могућност да се процес деблокира и убрза јесте наставак дијалога Београд–Приштина, али за то у овом тренутку не постоје услови. Друга ствар, ЕУ је пристрасна. Господин Соренсен, према свему ономе што смо до сада могли да видимо, као и спољнополитичка служба, односно госпођа Каја Калас и госпођа Марта Кос – сво троје су на линији уважавања Косова као државе и са те позиције наступају. Мислим да ће то бити кључна сметња за наставак суштинског дијалога“, закључује Миливојевић.
Извор: Косово онлајн