Чланови делегације Скупштине Србије указали су на панелу „Насиље и говор мржње против политичара: претња по демократију“ у оквиру Пролећног дела заседања Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру, на озбиљне последице коју говор мржње према политичарима може да учини у доба дигиталних технологија.
Шеф делегације Биљана Пантић Пиља и Александар Мирковић посебно указали на последице злоупотребе слободе говора, неприхватљивог наратива дела јавности према председнику Србије Александру Вучићу и његовој породици, као и другим високим функционерима власти, којима се адресе становања објављују јавно, што је осудила и комесар за проширење ЕУ, Марта Кос, наводи се у саопштењу Народне скупштине.
Они су упознали су посланике Парламентарне скупштине са претњама и нападима упућеним представницима власти у последњих годину и по дана, упитали где је граница између слободе говора и говора мржње и позвали да се подржи резолуција, као и да се ти стандарди уведу у национална законодавства.
У дебати су учествовали и чланови делегације Елвира Ковач и Владимир Ђорђевић који су изнели своје ставове у односу на тему и ситуацију у Србији.
Делегација Скупштине Србије је током заседања имала састанак са Мари Фонтанел, француским кандидатом за заменика генералног секретара Савета Европе.
Избори на ту функцију ће се одржати на следећем пленарном заседању Парламентарне скупштине, у јуну ове године, а посланици ће бирати између више кандидата.
Пантић Пиља имала је радни ручак са шефовима делегација региона, на иницијативу Пјера Фасина, председника Подкомитета за Западни Балкан.
На ручку су били присутни шефови делегација Албаније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Црне Горе, као и шеф немачке делегације, Кнут Абрахам, као представник земље која је иницирала Берлински процес.
Пјеро Фасино је истакао да ће се посебно ангажовати у наредном периоду да промовише чланство држава региона у Европску унију.
У току дана, био је одржан и састанак са представницима Одељења за извршење пресуда Европског суда за људска права, као део напора да се национални парламенти у већој мери укључе у надзор извршења пресуда, што је у фокусу Декларације Савета Европе из Рејкјавика.
На састанку је истакнуто да је Република Србија извршила 94 одсто одлука Суда, као и да нема озбиљнијих застоја у извршењу пресуда, наводи се у саопштењу.
Извор: Танјуг