Србија успева да очува макроекономску стабилност упркос глобалним енергетским шоковима, али дугорочна одрживост привреде зависи од решавања демографског проблема и приступања заједничком европском тржишту, оценио је Бојан Станић из Привредне коморе Србије. Наглашава да раст цена рада у Србији није проблем већ успех који земљу изводи из „замке средњег дохотка“.
Иако Међународни монетарни фонд (ММФ) предвиђа успоравање глобалне привреде, пројекције за Србију указују на то да би инфлација у 2026. години могла бити нижа од планираних 5,2 одсто.
Станић истиче да су инфраструктурни пројекти и домаћа потрошња кључни интерни покретачи раста, који се ове године очекује на нивоу од 2,8 одсто.
Коментаришући препоруке ММФ-а да државе треба да избегавају контролу цена, Станић наглашава да Србија не може бити потпуно пасивна.
„Препоруке ММФ-а су да се све препусти тржишном механизму, али то би за нас значило губитак многих фирми и радних места. Србија је изразито зависна од увоза нафте и гаса, и сви правци снабдевања иду преко ЕУ. Држава је интервенцијама, попут смањења акциза за 61 одсто, заштитила потрошаче и привреду. У поређењу са сличним земљама, ми смо имали најмањи скок малопродајних цена горива“, навео је Станић за Радио Београд 1, додајући да би евентуална ескалација у Персијском заливу могла подићи цену нафте изнад 120 долара по барелу, што би био екстреман изазов.
Станић је посебно истакао трансформацију српске економије, наводећи да чињеница да поједини инвеститори селе производњу у Северну Африку због раста домаћих зарада заправо представља успех.
„То говори о нашем развоју. Више не можемо бити конкурентни земљама попут Туниса или Египта по јефтиној радној снази, али је наш квалитет неупоредиво већи. Шкарт у текстилној индустрији код нас је 2 одсто, а тамо 25 одсто. Наш ИТ сектор већ чини 10 одсто БДП-а и стратешки је значајнији од грађевинарства и пољопривреде. Морамо се оријентисати на делатности са високом додатом вредношћу“, објаснио је он.
Према његовим речима, Србија излази из „замке средњег дохотка“ и мења модел раста. Нови фокус треба да буде на привлачењу инвеститора који су спремни да у своје ланце снабдевања укључе домаће компаније.
„Сада прелазимо са запошљавања људи на запошљавање домаћих фирми. То је кључно како не бисмо изгубили конкурентност. Наш циљ је да, док се поједине земље региона попут Албаније и Црне Горе политички гурају ка ЕУ, цео регион укључујући Србију, БиХ и Северну Македонију постане део Јединственог европског тржишта (European Single Market) до 2028. године“, наглашава он.
Највећу кочницу одрживости привреде Станић види у паду броја становника.
„Сваки човек је потрошач, од бебе до особе у старачком дому. Мање људи значи мањи потенцијал радне снаге и слабију домаћу потрошњу. Очување куповне моћи је задатак број један, јер грађани први осете кризу кроз инфлацију и отказе, а последњи осете економски бољитак. Зато је подизање атрактивности живота у Србији стратешки императив“, закључио је Станић.
Станић је указао и на утицај унутрашње политике САД на глобалну економију. С обзиром на то да предстојећи избори за Конгрес зависе од економског задовољства Американаца, он верује да ће Вашингтон бити заинтересован за стабилизацију цена енергената, што би могло релаксирати притисак на светску, па самим тим и српску привреду.
Извор: РТС