Делегације Београда и Приштине су, уз посредовање Европске уније, 19. априла 2013. године потписале Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа, али ни данас, 13 година касније срце тог споразума, Заједница српских општина и даље није формирана упркос чврстим гаранцијама Европске уније, изјавио је директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.
“Спровођење споразума је подразумевало постојање искрености и добре воље потписница, која у Приштини никада није постојала, а тамошња политичка номенклатура до данас отворено пркоси порукама да су за њу договори из Брисела ирелевантни. Београд је све своје обавезе испунио, али кључни део Првог бриселског споразума јесу одредбе које се односе на формирање Заједнице српских општина, која треба да буде темељ за заштиту положаја и права српског народа, што би несумњиво допринело друштвеној и политичкој стабилности на Косову и Метохији”, наводи Петковић у саопштењу.
Истиче да политичке структуре у Приштини предвођене Аљбином Куртијем годинама, уместо поштовања споразума, доследно раде на застрашивању и обесправљивању Срба, са намером да наш народ протера са својих векових огњишта.
“Београд, упркос изостанку добре воље Приштине, остаје доследно опредељен за дијалог као једини разуман пут за решавање тешких проблема на Косову и Метохији и одлучан у захтевима да се Заједница српских општина формира. То истичемо и током сваке рунде преговора у Бриселу, очекујући и од Европске уније као гаранта потписаног споразума да приволи Приштину на поштовање преузетих обавеза. Са наше стране постоји јасно опредељење да и надаље будемо окренути трагању за компромисним решењима, тако што ћемо предано радити на миру и стабилности, чак и онда када у Приштини за тако нешто немамо саговорника. Наставићемо да инсистирамо да се у дијалогу изнађу одржива и трајна решења која би дугорочно стабилизовала регион и српском народу на Косову и Метохији осигурала безбедност и поштовање људских, грађанских и политичких права”.
Додаје да без Заједнице српских општина нема ни суживота, трајног мира ни стабилности на простору Косова, јер Приштина уместо поштовања споразума посеже за једностраним, ескалаторним и противправним потезима и тога морају да буду свесни и представници међународне заједнице.
Наглашава да Заједница српских општина, са свим својим извршним надлежностима, онако како је договорено 2013. и 2015. године, мора бити приоритетна тема за бриселским столом и то искључиво по питању њене пуне имплементације.
“Статут ЗСО под хитно мора да буде договорен, као први конкретан корак, посебно имајући у виду да је Управљачки тим Нацрт статута саставио пре осам година, а затим га и представио Дијалогу на високом нивоу 2023. Дакле, и у формалном смислу сви услови су одавно испуњени да Статут коначно буде усвојен. Већ годинама не постоји више ниједан разлог да се Приштини толерише избегавање њених кључних обавеза. Београд на челу са председником Александром Вучићем, који је политички ветеран у преговорима, јасно је ставио до знања свим актерима на међународној сцени, да наставак дијалога искључиво зависи од даљих корака које ће предузети Брисел, тако да сваки од тих наредних корака мора да буде посвећен примени споразума о ЗСО. То треба да буде права тема, а не покушаји разводњавања споразума и наметања једностраних агенди. Много је година иза нас у дијалогу, континуитет у искуству као и јасна одлучност да никада не одустанемо од онога што је наше и што нам припада”, закључује Петковић.
На данашњи дан, 19. априла 2013. године потписан је Бриселски споразум. У име Београда и Приштине споразум су потписали Ивица Дачић и Хашим Тачи, а у име Брисела висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон.
Бриселски споразум има 15 тачака, од којих се првих шест односи на Заједницу српских општина, на чије се оснивање још чека.
Извор: Канцеларија за КиМ