Продајом НИС-а, ако се она деси, губимо све заштитне клаузуле и Србија треба да инсистира да нови уговор и даље штити наше тржиште барем онолико колико га је штитио досадашњи, изјавио је професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић.
Лукић је рекао за РТС да ће из серије озбиљних билатералних или трилатералних разговора уследити, ако се постигне конзензус, два уговора – купопродајни уговор са „Гаспромом“, и уговор са Републиком Србијом, тј shareholder agreement.
Наводи да је уговор о продаји акција НИС-а из 2008. године садржао низ клаузула, које су гарантовале заштиту домаће нафтне индустрије, а које се сада губе и о којима треба да се поново преговара. То су, објашњава, обавеза наставка рада рафинерије, обавеза модернизације рафинерије, обавеза очувања тржишног учешћа како у велепродаји, тако и у малопродаји НИС-а, инвестиционе обавезе, обавезе по основу социјалног програма, обавезе које се тичу исплате нето профита кроз дивиденде…
„Ми сада овом продајом, ако се она деси, губимо све те заштитне клаузуле и Република Србија као озбиљан акционар треба да инсистира на новом уговору који ће барем минимално, онолико колико је штитио досадашњи уговор о продаји акција НИС-а, штитити и даље наше тржиште и Републику Србију“, истиче Лукић.
На питање да ли је тај уговор услов да се потпише финални купопродајни уговор, Лукић каже да Србија може да посегне за својим правом прече куповине, што значи да онога тренутка када споразум буде постигнут између МОЛ-а и „Гаспрома“, Република Србија има право да тражи да прва дâ одговор да ли она јесте можда спремна да прихвати те услове.
„Због тога, а и због других ствари као водећег акционара и некога ко регулише услове и поставља регулативу у Републици Србији, МОЛ-у је итекако стало да постигне договор са Републиком Србијом. Тако да, пре него што ствари дођу до OFAC-а, ако ова два консензуса нема између МОЛ-а и Гаспрома и МОЛ-а и Републике Србије, OFAC неће имати о чему да одлучује“, напомиње Лукић.
Сада се, истиче Лукић, улази у тежу фазу преговора, који ће трајати „до дубоко у ноћ“.
„Сада ће да се преговара о конкретним обавезама. Говориће се о конкретним одредбама, клаузулама, говориће се о конкретним цифрама, што до сада није био случај. И када се све то ради, онда преговоре не можете да пројектујете колико дуго ће да трају, али питање је да ли ће моћи у датом року“, напомиње Лукић, који оцењује да је 22. мај превише близу.
И поред најава, нема мира на Блиском истоку. Лукић каже да су информације противречне, да се у року од 24 часа смењују бомбастичне претње и бомбастичне најаве о договорима, као и да се сензибилитет тржишта доводи до крајњих граница у свим земљама.
Две опасности, несташице и високе цене, заправо се на крају своде на један епилог.
„То значи да ће неки остати кратких рукава у подели карата и у подели нафте која постоји на светском тржишту. И то ће вероватно бити они који су најсиромашнији. Они који су најимућнији ће привући нафту себи, плаћаће веће цене, а ови други ће морати да трпе несташице“, закључио је Лукић.
Извор: РТС