Филм „Митровица – подељени град“ Марка Грбе Сингха, у продукцији митровичког ПКЦ „Акваријус“ и београдског Обол филма, номинован је за награду DocAlliance (Док Алијанса), која ће бити додељена на фестивалу у Кану, између 12. и 23. маја 2026. Док Алијанса је удружење седам великих европских документарних фестивала и сваке године се седам кратких и седам дугих наслова такмиче за престижну награду.
Главне улоге у филму тумаче Митровчани, глумица Снежана Џоговић и натуршчик Бленди Кабашај. Продуценти су Јелена Ангеловска и Миљана Дунђерин. Монтажу је радила Мина Симендић, а музику Лука Барајевић.
Филм је настао у оквиру „Акваријусове“ Митровичке уметничке резиденције, уз подршку УНМИК-а. До сада је приказан у званичним селекцијама пет европских фестивала –Visions du Reel (Нион, Швајцарска), Лисабон (Португал), Котбус (Немачка), Фестивал ауторског филма (Београд), Докуфест (Призрен).
„Митровица – подељени град“ биће приказан и у митровичком „Акваријусу“ 30. априла 2026. године у 19.00. Предвиђен је и разговор са протагонистима филма.
Још један филм у продукцији српског Обол филма, а копродукцији ПКЦ „Акваријус“, Докуфеста и турског „Фолфилмса“, остварио је запажен успех. Реч је о филму „Стратум“ српског и немачког редитељског двојца Марка Грбе Сингха и Данијела Котера, такође сниманог на Косову, који је на Истанбулском филмском фестивалу освојио награду Netflix Film Support Award – Netflix Türkiye, намењену подршци локалној филмској индустрији и омогућавању да прича допре до глобалне публике.
Филм „Митровица – подељени град“ на веома специфичан начин третира Митровицу као град који је етнички подељен између Срба и Албанаца. Пејзаж места залеђеног сукобом прожет је двема песмама које тематизују смрт мајке. Двоје људи изгубљени су у рушевинама, док поред њих цветају трешње.
Марко Грба Сингх на маестралан начин двоструко изневерава хоризонт очекивања публике. Они који очекују препознатљиве кадрове подељеног града (мост, симболе северног и јужног дела града, споменике, цркве, џамије), изненађени су што јунаци казују стихове на маргинама хуманитета, изван градског, урбаног језгра. Ти кадрови могли су бити снимљени било где. Они који, пак, очекују филм као резултат мултиетничког пројекта, разочарани су идејом да јунаци, свако за себе, свако на свом ђубришту, без могућности да се сусретну, имају само један заједнички именитељ – губитак. Губитак мајке. Али, без свести да их то повезује. Нема ни сукоба, ни помирења.
У питању је снажан, дубоко промишљен и уметнички изузетно деликатан лирски експериментални подухват који истражује политичке, културне и људске слојеве кроз иновативне филмске праксе. Визуелна драматургија, поетски текст и звучни наратив осмишљени су беспрекорно прецизно, глума је сведена, без било каквих експресија, иако је садржај изговорених стихова патетично емотиван. На тај начин остварена је основна намера аутора да фокус не стави на географске границе већ на безгранични свет маргинализованих пејзажа и прича.
Извор: Радио Митровица север/ПКЦ „Акваријус“