Министар спољних послова Марко Ђурић оценио је данас да Мартовски погром који се десио 17. и 18. марта 2004. године у АП Косово и Метохија представља један од најтежих поглавља у српској историји, додајући да сећање на њега представља завет да се сачува истина и ода почаст жртвама.
„Спаљене куће, разрушене цркве и манастири, оскрнављена гробља и напуштена села – ове потресне слике трају у нашем колективном сећању више од две деценије, као сведочанство једног од најтежих поглавља у нашој новијој историји. Дана 17. и 18. марта 2004. године, на Косову и Метохији, духовно и хришћанско културно наслеђе српског народа, грађено и чувано вековима, било је изложено широко распрострањеном и координисаном насиљу, које се у Србији памти као Мартовски погром“, написао је Ђурић на свом налогу на друштвеној мрежи X.
Током тих трагичних дана, подсећа Ђурић, најмање осам Срба изгубило је живот, стотине су повређене, а више од 4.000 људи је протерано из својих домова.
„Десетине хришћанских цркава и манастира су уништене или тешко оштећене, заједно са кућама, школама и јавним институцијама, док је непроцењиво културно и верско наслеђе оскрнављено. Многи од ових злочина и даље нису у потпуности процесуирани. Страдање жртава и размере разарања не смеју бити заборављени. Ово сећање није само окренуто прошлости. Оно представља озбиљан завет, окренут ка другачијој будућности – да се сачува истина, ода почаст жртвама и, као народ вођен хришћанским и универзалним вредностима, остане истрајан у заштити нашег народа, идентитета и духовног и културног наслеђа“, закључио је Ђурић.
Извор: Танјуг