Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић поручила је данас на Нуклеарном самиту 2026 у Паризу, где учествује као изасланик председника Александра Вучића, да Србија у предстојећој ери електричне енергије жели да буде део нуклеарне ренесансе која се дешава у свету кроз партнерства, нове технологије и одрживи развој.
Ђедовић Хандановић је нагласила да је Србија сада на раскрсници на којој се доносе одлуке које ће обликовати наш енергетски сектор у наредним деценијама.
„Енергетика се планира деценијама унапред и захтева храбре одлуке данас за наредних 50 година, а нама је потребна стабилна енергија за стабилну Србију. Потребно нам је више електричне енергије за развој наше економије, нових технологија, вештачке интелигенције, а то значи да нам је потребна и нуклеарна електрана до 2040. године да бисмо остварили наше циљеве и подржали привредни раст и развој. Енергетика је база, а нуклеарна енергија даје чврсту базу“, рекла је министарка на самиту који организују Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) и Француска.
Ђедовић Хандановић је истакла да растућа глобална потражња за чистом енергијом, са снажном улогом вештачке интелигенције и дата центара, захтева да данас планирамо и делујемо, на стратешки, еколошки и друштвено одговоран начин, ако желимо да будемо спремни за изазове сутрашњице.
„Знамо да је Србија новајлија у нуклеарном свету, јер смо се деценијама ослањали на угаљ и хидроенергију. Пре 18 месеци одлучили смо да променимо тај приступ и укинули смо забрану коришћења нуклеарне енергије и сада смо у фази 1 развоја нашег нуклеарног програма, у складу са смерницама Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Србија је на раскрсници на којој се доносе одлуке које ће обликовати наш енергетски сектор у наредним деценијама, а наши инвестициони планови до 2030. и 2035. године предвиђају нуклеарну енергију као један од стубова развоја нашег енергетског сектора“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Истакла је да је циљ да се фаза 1 заврши до средине 2027, што значи да имамо све информације потребне за доношење информисане одлуке о нуклеарном програму.
„До 2032. године, требало би да, у смислу наших институционалних, регулаторних и стручних капацитета, имамо довољно капацитета за избор технологије и улазак у процес изградње, тако да око 2040. можемо имати нуклеарну електрану на мрежи. Желимо да искористимо поновни успон нуклеарне енергије у свету како бисмо подржали наше дугорочне циљеве енергетске безбедности, енергетске независности и одрживе енергетске транзиције. То би имало позитиван утицај и на домаћу индустрију, стварајући нове ланце вредности, нова радна места и јачајући нашу базу стручњака, инжењера и техничара“, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је нагласила важност нове рунде техничке сарадње са ИАЕА, где ће агенција пружати подршку, између осталог, кроз програме стипендија и обука, јачање регулаторних капацитета, развој безбедносних стандарда.
Најавила је и да ће ускоро у Србију доћи висока делегација француске компаније ЕДФ, са којима би требало да буде потписано писмо о намерама за наставак сарадње у фази1 развоја нуклеарног програма и израду додатне четири студије које се тичу људских ресурса, анализе законодавног оквира и јавног мњења.
Ђедовић Хандановић је уцествовала и на панелу који је модерирао француски министар за Европу и спољне послове Жан-Ноел Баро, а панелисти су били и генерални секретар Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) Матијас Корман, председник Афричке комисије за нуклеарну енергију (АФКОНЕ) Гаспар Лијоко Мбојо, председник Кинеске националне нуклеарне корпорације (ЦННЦ) Јанфенг Шен и председник, генерални директор Француске електропривреде (ЕДФ) Бернар Фонтана, извршни саветник у Wестингхоусе Елецтриц Цомпанy Жак Беснаину и председник Групе европских општина са нуклеарним постројењима (ГМФ) и градоначелник Борселе Гербен Дајкстерхуис.
Министарка Ђедовић Хандановић је пре панела имала билатерални састанак са министром енергетике и природних ресурса Турске Алпарсланом Барјактаром.
Нуклеарни самит се одржава у конгресном центру „Ла Сеине Мусицале“, отворио га је председник Француске Емануел Макрон, а обратили се и председница Европске комисије Урсула вон дер Лајен, премијер Словачке Риберт Фицо, премијер Грчке Кирјакос Мицотакиц, председник Руанде Пол Кагаме, генерални директор ИАЕА Рафаел Мариано Гроси и бројни званичници више од 30 земаља.
Извор: Танјуг