Историчар Александар Гуџић казао је за Косово онлајн да је Сретење један од кључних датума у модерној историји Србије и српског народа, а да је устав који је донет 1835. године у то време био један од најнапреднијих.
„Сретењски устав је свакако један важан датум у модерној историји српског народа. Доношењем Сретењског устава тадашње политичке елите Кнежевине Србије, односно српске државе, желеле су да Србију и српски народ ставе у ред модерних, цивилизованих европских народа“, истакао је Гуџић.
Према његовим речима, ради се о изузетно напредном акту за своје време.
„То је био напредан устав, за оно време један од најнапреднијих. Наравно, против тог устава су устале велике силе, пре свега Аустро-Угарска, Царска Русија и Османско царство, јер нису желели, како се тада у дипломатским круговима говорило, да имају ‘француски забран у балканској шуми’“, навео је Гуџић.
Он је подсетио да је међународно противљење искоришћено за укидање устава.
„Противљење великих сила искористио је кнез Милош Обреновић да укине устав. Ипак, доношење Сретењског устава је свакако важан датум у формирању модерне српске државе“, рекао је Гуџић.
Говорећи о уставима који су били прекретница у односу према Косово, Гуџић је издвојио уставне промене у другој половини 20. века.
„Свакако Устав из 1963. и Устав из 1974. године су обликовали Косово и произвели проблем и ми последице тих устава осећамо и данас“, рекао је он.
Гуџић је подсетио и на раније уставне акте којима је успостављена аутономија.
„Наравно, треба поменути и тај први послератни устав, када је уобличена аутономија Косовско-метохијске области. Дакле, сваки следећи устав је само повећавао степен аутономије косовских Албанаца и то је на крају произашло у отворени сепаратизам и жељу за сецесијом“, оценио је Гуџић.
Указује да су те уставне промене имале дугорочне последице.
„То је, негде, резултирало и ратовима за југословенско наслеђе деведесетих година, а потом и 2008. године, када је једнострано проглашена независност Косова“, закључио је Гуџић.
Извор: Косово онлајн