Министар правде Ненад Вујић изјавио је данас да у разговорима са европским званичницима у Бриселу није добио одговоре шта су конкретне замерке Европске комисије на измене сета правосудних закона, већ само начелне примедбе због недостатка инклузивности и поновио да постоји спремност да се изврши корекција измењених норми уколико то буде захтевала Венецијанска комисија (ВК).
„Ако Венецијанска комисија каже ‘не, то је супротно стандардима Венецијанске комисије, треба да се промени’, ми смо на то спремни“, рекао је Вујић гостујући на телевизији Јуроњуз.
Појаснио је да је од Венецијанске комисије затражена тзв. пост-анте анализа измена закона, напомињући да то није неуобичајено и да је Србија током 25 година имала и те врсте анализа.
„Венецијанску комисију ми не доживљавамо као суд који ће нешто пресудити, него као партнера који ће са својом стручном анализом указати да ли су одређене измене у оквиру њених стандарда“, рекао је министар и указао да су неке од измена ових закона раније биле препоручене управо од Венецијанске комисије.
Истакао је да је на састанцима у Бриселу инсистирао да му кажу која је то сметња која изазива сумњу да ће доћи до смањења независности судства, односно самосталности тужилаштва, али да није добио одговор.
Начелна примедба је била, како је навео, то што о изменама закона није вођена инклузивна, широка расправа и то што они нису били укључени у процедуре и истовремено објаснио да је процедура другачија када предлог за измене потекне од народног посланика уместо од Министарства правде или Владе Србије.
Министар је објаснио да, када измене закона предлаже Влада Србије, нацрти законских решења се шаљу на мишљење ГРЕК-у или МАНИВАЛ-у, а потом и Европској комисији како би се ускладили са стандардима Европске уније, што није случај када их предлаже народни посланик.
Напоменуо је да је у Бриселу договорена дневна комуникација о примени измена закона која је почела у понедељак, као и да се спрема посета генералног директора Генералног директората Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу Герта Јана Копмана Београду.
На питање да ли су у Бриселу тражили одлагање примене тих закона, Вујић је рекао да они јесу то предложили и објаснио да о томе није било могуће говорити јер су закони објављени у Службеном гласнику, и нагласио да не може министар правде да одлучи да ли ће примена закона да почне или не.
Поводом измењене одредбе према којој сада о упућивању тужилаца уместо Врховног јавног тужиоца одлучује Високи савет тужилаштва (ВСТ), министар правде је истакао да је управо то решење 2022. предложила и Венецијанска комисија, јер је ВСТ тело које одлучује о избору и напредовању тужилаца.
„Упућивање треба да буде једна изузетна мера, а не правило“, нагласио је он наводећи да је у Јавном тужилаштву за организовани криминал од 20 тужилаца њих 11 упућено, од којих је један упућен већ 21 годину.
Вујић је, коментаришући наводе у делу јавности да ће ВСТ намерно пропустити рок од 30 дана за упућивање, навео да је он пре ступања на снагу тих измена закона и одласка у Брисел послао допис ВСТ у ком је затражио да се хитно одлучује о упућивању.
Упитан да ли постоји сукоб између Врховне јавне тужитељке Загорке Доловац и председника ВСТ Бранка Стаменковића, са једне стране, и њега и главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненада Стефановића са друге, министар је рекао да не постоји никакав сукоб и да сви раде свој посао.
На питање на који начин ће Министарство правде приступити процесу убрзања европским интеграцијама и Поглављу 23, Вујић је подсетио да је Министарство правде у септембру прошле године упутило Бриселу на мишљење 10 закона, међу којима су и измене Кривичног законика, Закона о малолетницима и Закона о Правосудној академији.
„Министарство правде је доста тога урадило из акционог плана, али сад чекамо да Европска унија уради свој део посла“, навео је министар.
Осврћући се на најаву Адвокатске коморе Србије да ће ступити у тродневни штрајк и на то што је Адвокатска комора Војводине била у једнодневном штрајку због усвојених измена закона, Вујић је оценио да је та одлука лоша за адвокате, поготово за грађане јер, како је указао, долази до пролонгирања поступака.
„Не знам које су конкретне примедбе сем тих начелних и шта је то што адвокате омета у вршењу њиховог посла у судовима, односно тужилаштвима. Само сам прочитао да су донели ту одлуку као и комора Војводине, али без икаквог конкретног образложења. Мислим да то је нешто што није добро, првенствено за грађане Србије“, истакао је министар правде.
Извор: Танјуг
