У манастиру Светих Архангела код Призрена данас је свечано обележена Лазарева субота, уз служење више свештеника и монаха и присуство више стотина верника.
Присутним верницима се беседом обратио отац Андреј, игуман манастира Црна Река, поздравивши их најрадоснијим хришћанским поздравом: „Христос васкрсе!
У беседи је отац Андреј говорио је о значају дана у којем се прославља победа живота над смрћу и утеха коју је Господ дао својим ученицима.
„Субота у којој славимо дан Васкрсења. Субота у којој слободно можемо да поздрављамо једни друге са хришћански најрадоснијим поздравом: Христос васкрсе! Христос васкрсе! На данашњи дан је Господ Исус Христос, пред своје страдање, утешио своје ученике и утешио читав свет. Дао им је до знања да Његово страдање прима ради нашега спасења. Показао је да је Господар живота и славе. А показао је то јавно, да би сви видели, да би сви чули. Раније, када је васкрсавао сина наинске удовице и Јаирову кћер, свима је говорио и заповедао да никоме не причају оно што су видели. Овога пута, међутим, јавно, пред целим светом, пред свим Јеврејима који су се били окупили, васкрсава Лазара из мртвих“, казао је отац Андреј.
Говорећи о симболици Лазаревог васкрсења, отац Андреј је направио паралелу са судбином манастира свети Архангели.
„Налазимо се овде у овој светој обитељи, која по својој судбини помало подсећа на оно што се десило Лазару. Лазар је био човек који је четири дана лежао у гробу, и Господ га је васкрсао. Лежао је четири дана и већ је почео да се распада, већ је почела декомпозиција, већ су црви почели да једу његово тело, па ипак га је Господ васкрсао, ипак му је дао живот, јер као што смо чули у Јеванђељу, Он је живот и васкрсење, и ко у Њега верује, ако и умре – живеће. Ова обитељ је била готово избрисана стотинама година, па је оживела. И не само ова обитељ – у нашем данашњем времену, у новој светој косовско-метохијској земљи, Господ нас теши многим оваквим примерима, многим малим васкрсењима, пре великог свога Васкрсења.“
Он је подсетио и на обнову Призренска богословија након разарања 2004. године.
„Ту је и призренска богословија. Ја сам био тамо непосредно после разарања 2004. године. Она је била у страшном стању. Било је то мешавина мемле и гарежи, и нажалост урина, јер су зли људи долазили да је скрнаве. И тада када сам то видео, често то исповедам, сматрао сам да је заувек запечаћена, као што је био запечаћен Лазарев гроб, судбина призренске богословије. Па ипак, десило се нешто чудесно, десило се чудо Божије – и ко каже да то није чудо Божије, тај заиста не зна шта је чудо. Васкрсла је призренска богословија,“ истакао је отац Андреј.
На крају, поручио је да верници треба да чувају веру и наду упркос искушењима.
„И зато, и када нас снађу невоље и искушења, не треба да очајавамо, него да се сећамо Лазаревог васкрсења и свих ових малих васкрсења којима смо сведоци, које око себе посматрамо. И да и ми, као Марта, кажемо: верујемо, Господе, да си Ти васкрсење и живот“, рекао је на крају отац Андреј.
Након литургије свештенство, монаштво и верници окупили су се око трпезе љубави у манастирској трпезарији.
Извор: Радио Гораждевац
