Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да ће у 2026. години за српску енергетику бити најважније да Нафтна индустрија Србије поново ради, као и да ће у преговорима о продаји руског удела у НИС-у са свим потенцијалним купцима рад Рафинерије бити услов.
Ђедовић Хандановић је рекла за Танјуг да ће наши разговори бити настављени и са мађарским МОЛ-ом, као потенцијалним купцем.
„Један од наших основних услова, ко год да буде купац Нафтне индустрије Србије, да би се скинуле санкције, што и јесте услов америчке владе, јесте да Рафинерија мора да настави да ради. Тако да ће се у том смислу и наши разговори у будућности одвијати са Мађарском и са МОЛ-ом као потенцијалним купцем“, рекла је Ђедовић Хандановић.
НИС је пред сам крај протекле године добио лиценцу од америчке Канцеларије за контролу стране имовине (OFAC) при Министарству финансија САД за наставак рада до 23. јануара, а OFAC је претходно издао лиценцу НИС-у којом се дозвољавају преговори о продаји руског удела са продуженим роком до 24. марта. Ђедовић Хандановић каже да је за покретање прераде сирове нафте у Рафинерији потребно најмање две недеље, а када је реч о тренутним залихама да су оне довољне за несметано снабдевање грађана и привреде до 20-25. јануара.
„Оно што је за Србију најбитније јесте да НИС настави са радом. Рад Рафинерије је од виталног значаја за нашу привреду, за наш БДП, за наш даљи економски раст и за обезбеђивање довољно нафтних деривата за снабдевање нашег тржишта. Наравно, ту је пре свега дизел примаран, пошто се у нашој земљи троши око 80 одсто дизела у односу на бензин, али остали нафтни деривати које Рафинерија прерађује: мазут, керозин, уље за ложење и друго“, рекла је министарка.
Истакла је да је Србија успела да ниједног момента није дошло до несташица горива на пумпама. „Хвала грађанима што су веровали својој држави, што нису правили залихе, што нису дизали панику. Значи, омогућили смо пре свега одговорним понашањем подизањем наших резерви нафтних деривата у протекле три године. Само резерве дизела смо увећали 72 одсто него што смо имали 2021. У обавезним резервама пре 12 година нисмо имали уопште нафтне деривате. Значи, стварамо услове да будемо што безбеднији, што сигурнији у непредвиђеним околностима“, навела је Ђедовић Хандановић и напоменула да се те резерве сада ипак празне.
Поручила је да је Србија више пута поновила да неће отимати руску имовину и да не желимо да будемо као многе земље Европе које су национализовале, отеле или било који други механизам употребиле да руској страни не остане оно што је та земља улагала годинама или деценијама. „Желимо да се понашамо тако и према свим другим инвеститорима који долазе у нашу земљу да улажу – да знају да имају сигурност свог улагања без обзира на геополитичке околности“, рекла је министарка.
Нагласила је да Србија не сме остати без горива и подсетила да су и буџетом за 2026. издвојена одређена средства за непредвиђене ситуације када је у питању енергетска сигурност и стабилност, као и да је важно што држава финансијски добро стоји и може да донесе одређене одлуке по том питању. Додала је да грађани немају разлога за бригу и да ће држава обезбедити да свега има довољно. Како је рекла, дневно трошимо дизела око 5.500 до 6.000 тона дневно, а бензина од 1.300 до 1.500 тона, у зависности од недеље и месеца.
Истакла је да је добро што су почела са радом складишта нафтних деривата у Смедереву и да следи запуњавање за више сигурности у снабдевању дериватима нафте. Како је рекла, у току децембра само смо увезли око 47.000 тона дизела, а склопили смо и уговоре и за увоз додатних количина, очекујемо 38.000 тона бензина да стигне, такође 5.800 тона керозина.
Говорећи о предстојећој изградњи нафтовода од Србије до Мађарске Ђедовић Хандановић је рекла да ћемо ми бити спремни за почетак радова већ половином 2026. године. „Изградња више од 100 километара нафтовода између Србије и Мађарске, причам само о српској страни, од националног је значаја за нас. Исходоване су неопходне дозволе, завршене студије, просторни план и локацијски услове. Бићемо спремни да радови крену већ средином 2026. Очекујемо да за неких годину и по дана, откада крену радови, тај нафтовод буде и завршен“, рекла је она.
Истакла је да су председник Србије Александар Вучић и премијер Мађарске Виктор Орбан разговарали о изградњи продуктовода који би требало да прати тај нафтовод. „Оног момента када градите инфраструктуру за нафтовод, није додатни проблем да истом трасом иде и продуктовод. То су заправо цеви којима се транспортују нафтни деривати. Значи, не зависите ни од Дунава, ни од цистерни, ни од железничког транспорта, него можете директно инфраструктуром односно цевима, да превозите нафтне деривате од тачке А до тачке Б. У овом случају код нас би то било до Новог Сада и касније до Панчева“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Нагласила је да држава слично планира да уради и са Румунијом. „Некада је тај продуктовод постојао, међутим он је сада у веома лошем стању и требало би да се гради нови, такође и на румунској страни. Румунија је земља која има потенцијал да нађе нове изворе гаса, али и нафте. Сигурна сам да би овакви пројекти били од велике важности и за Румунију“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Говорећи о изградњи гасног интерконектора са Румунијом, министарка каже да ће радови почети у 2026. и да је у току припрема документације. „То је 12 километара, значи релативно кратка деоница. Међутим, оно што ћемо разматрати у будућности јесте да се прошири тај гасовод и до Београда, али и до Банатског двора. Ми за сада имамо у резервама негде 540 милиона метара кубних гаса које складиштимо у постојећим капацитетима у Банатском двору, али и у Мађарској“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Србија је крајем 2025. године постигла договор о продужењу уговора о снабдевању руским гасом на још три месеца, до 31. марта 2026. године, а Ђедовић Хандановић истиче да нови уговор омогућава флексибилност и повољне ценовне услове. „Грађани Србије ће наставити да имају једну од најповољнијих цена гаса када разматрамо шири регион и наравно Европску унију. Наш циљ је био пре свега да обезбедимо довољне количине, а онда и да услови буду најповољнији“, рекла је.
Она је додала да Србија из тих разлога наставља да диверсификује своје изворе снабдевања гасом. „То смо започели изградњом гасне интерконекције између Србије и Бугарске, а наставићемо то да радимо са додатним повезивањем како са Румунијом, тако и са Северном Македонијом где ова три правца – Бугарска, Румунија и Северна Македонија, могу да обезбеде и више од четири милијарде метара кубних гаса у перспективи у будућности. Балкански ток и даље остаје примарни правац снабдевања у смислу да је Србија транзитна земља, да се преко Србије снабдевају и Мађарска и Словачка, значи и земље централне Европе“, навела је Ђедовић Хандановић.
Када је реч о пројекту изградње реверзибилне хидроелектране Бистрица, она каже да је то тренутно најважнији пројекат у енергетском систему чија снага ће бити 650 мегавата. „Наш циљ је да у 2026. почну и први, припремни радови, односно за припремну инфраструктуру која ће после пратити изградњу тог великог постројења. Пратимо стандарде и захтеве јапанске агенције за развој са којом преговарамо о финансирању овог важног пројекта и њихови захтеви су обимни и веома комплексни. Покушавамо да испоштујемо не само национално законодавство већ и њихове стандарде“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Говорећи о пројекту изградње хидроелектране Ђердап 3 који ће се изводити на подручју Националног парка „Ђердап“ – највећег заштићеног подручја које се простире на истоку Србије уз српско-румунску границу, Ђедовић Хандановић каже да је следећи корак да потпишемо споразум о сарадњи са румунском владом.
Истакла је да за потребе тог пројекта очекује да у 2026. почне израда студије оправданости и припрема техничке документације. „Имамо добру сарадњу са Румунијом у енергетском сектору. На Ђердапу радимо још од 60-их година прошлог века, настављамо активан дијалог и ја се заиста надам да ће до потписивања тог споразума доћи веома брзо“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Извор: Танјуг