Регионални директор за Западни Балкан у EBRD Матео Коланђели изјавио је да је та финансијска институција од 2001. године до сада у Србији уложила 10 милијарди евра, као и да желе да додатно јачају партнерство са нашом земљом, и додао да обновљива енергија остаје њихов кључни приоритет.
„То је посебно важно за отпорност енергетског система Србије, нарочито имајући у виду геополитичке ризике повезане са увозом фосилних горива. Свака јединица енергије произведена из домаћих обновљивих извора енергије (OIE) значи јединицу енергије која се не мора увозити“, рекао је Коланђели у интервјуу за „Политику“.
Како је навео, потребно је гледати и перспективу конкурентности. „Србија углавном тргује са ЕУ, која спроводи амбициозне циљеве зелене транзиције и све више опорезује увоз из земаља које не прате исте стандарде. Повећање удела OIE у енергетском миксу директно утиче на приступ Србије тржишту ЕУ“, навео је Коланђели.
Када је реч о америчким санкцијама НИС-у, Коланђели каже да се та ситуација мора ускоро решити, имајући у виду системску улогу НИС-а и повезаност са другим секторима привреде. „То је веома важно не само за енергетику, већ и за укупну инвестициону климу у земљи“, рекао је Коланђели.
EBRD, како каже, појачава подршку када се апетит комерцијалних инвеститора смањује. „Улога EBRD је контрациклична. Појачавамо подршку онда када се апетит комерцијалних инвеститора смањује и тако је било током 24 године нашег ангажмана у Србији. Верујем да Србија и даље има добре економске основе и остаје привлачна инвестициона дестинација из више разлога“, казао је Коланђели.
Додао је да је настојање EBRD да додатно јача партнерство са Србијом и додао да се то огледа и у рекордном обиму годишњих инвестиција последњих година од око 800 милиона евра уз значајна додатна средства донатора и конфинансирања од других инвеститора мобилисана кроз њихове пројекте.
Говорећи о економском расту Србије, он наводи да су њихове последње прогнозе предвиђале раст БДП-а од 2,5 одсто ове године и 3,3 одсто у 2026. години, али су објављене пре увођења санкција НИС-у и заустављања рада рафинерије. „Решавање те ситуације је апсолутни приоритет, с обзиром на њен утицај на БДП, фискалне приходе и друге макроекономске показатеље“, нагласио је.
Када је реч о стратешким приоритетима за наредни период, Коланђели каже да остају исти. „Затварање инфраструктурног јаза, јачање енергетског сектора и ослобађање пуног потенцијала српских малих и средњих предузећа. Циљ јесте убрзање економског раста и изградња економије која је отпорна на спољне утицаје и одржива на дужи рок“, додао је Коланђели.
Имајући у виду да су токови страних директних инвестиција под утицајем динамике између глобалних трговинских блокова, како је казао, посебно је важно усмерити се на јачање домаћих малих и средњих предузећа и стварање најбољих услова за њихов раст. Истиче да мала и средња предузећа чине основу српске привреде и кључни су део мандата EBRD. „Половина од укупно 10 милијарди евра наших инвестиција у Србији до сада усмерена је управо ка МСП, преко снажне мреже локалних партнерских банака, кроз кредитне линије и финансирање трговине“, додао је Коланђели.
Према његовим речима, од 2001. године, инвестиције EBRD донеле су бројне конкретне бенефите заједницама широм Србије и додао да су у Београду финансирали кључне комуналне услуге и саобраћајну инфраструктуру, укључујући реконструкцију моста Газела и нови Мост на Ади, као и два капитална јавно-приватна партнерства: проширење аеродрома и изградњу постројења за енергетску валоризацију отпада у Винчи.
Додао је и да су подржали изградњу постројења за прераду воде Макиш 2 у Београду, а у Суботици су финансирали свеобухватну модернизацију система водоснабдевања и канализације, укључујући нову фабрику за пречишћавање отпадних вода која спречава загађење Палићког језера.
Коланђели наводи да су обезбедили 150 милиона евра за национални програм управљања отпадом, који је сада у реализацији и донеће системе у складу са стандардима ЕУ у 47 општина, побољшавајући услове живота за више од 1,6 милиона људи.
Наводећи да су уложили и у модернизацију даљинског грејања, Коланђели истиче да је то важно посебно због позитивног утицаја на квалитет ваздуха у градовима.
Извор: Танјуг