Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да су реални изгледи и шансе да Србија до краја јула отвори Кластер 3 и на тај начин одблокира приступни процес у преговорима са ЕУ и нагласио да Србија жели да искористи снажан, позитиван моментум у процесу проширења.
“Имамо добре шансе и уверавања од стране релевантних саговорника из Европске комисије да ћемо, уколико испунимо пакет обавеза који смо прихватили у новембру прошле године, имати максималну подршку ЕК и европских институција да одржимо међувладину конференцију до краја јула месеца на којој ћемо отворити Кластер 3“, рекао је Старовић за К1 телевизију.
Говорећи о обавезама које је Србија преузела за отварање тог кластера, Старовић је рекао да је на првом месту пакет медијских закона који се, како је рекао, шест месеци интензивно усаглашава са ЕК и додао да су у дијалогу о тим законима учествовали представници цивилног друштва и професионалне медијске организације.
Старовић је рекао да је усаглашен текст сва три медијска закона, да су нацрти усвојени на Влади Србије и да ће наредне седмице бити пред посланицима у Скупштини Србије.
“Мислим да смо ту остварили адекватан напредак и да ћемо испунити рокове који су зацртани“, рекао је Старовић.
Додао је да је друга обавеза усвајање Закона о јединственом бирачком списку истичући да је нацрт тог закона у потпуности усаглашен са препорукама ОДИХР-а и да се очекује да ће почетком јула бити пред посланицима.
“Трећа обавеза је избор чланова Савета РЕМ-а. Конкурс је завршен, пријавило се 49 кандидата, сада је потребно да скупштински Одбор за културу и информисање обави појединачне интервјуе са кандидатима и да се спроведе још неколико корака и да се почетком јула заврши тај процес и спроведе избор чланова Савета РЕМ-а, чиме ћемо све три обавезе у потпуности испунити и бити спремни за отварање Кластера 3“, рекао је Старовић.
Он је појаснио да Србија има уверења, али не и гаранције о отварању Кластера 3 истичући да је коначна одлука у рукама свих 27 држава чланица ЕУ и да о томе мора да постоји консензус свих чланица.
“Ми можемо да испунимо наше обавезе, али нико не може до краја да нам да апсолутне гаранције да ће испуњење наших обавеза исходовати отварањем Кластера 3 крајем јула. Могу да нам дају уверавање да ћемо имати подршку европских институција у Бриселу, али су сви свесни да мора да постоји консензус 27 држава чланица“, рекао је Старовић.
Навео је да Србија, паралелно са испуњавањем техничких обавеза, интензивно разговара са свим државама чланицама и додао да представници Министарства спољњих послова, Министарства за европске интеграције уз висок ниво активности и председнице Скупштине Србије Ане Брнабић у разговору са европским званичницима представљају све што је урађено.
Како је рекао, успостављен је дијалог који дуго нисмо имали са балтичким земљама, са Холандијом и многим другим партнерима уз оцену да је Србија на добром путу да изгради консензус који је неопходан за отварање Кластера 3 до краја јула.
Старовић је рекао да Србија три и по године чека на отварање тог кластера подсетивши да је у децембру 2021. године ЕК први пут дала позитивну препоруку односно зелено светло да се у том моменту отворе Кластер 4 и Кластер 3.
Он је подсетио да је Кластер 4 отворен, а да је за Кластер 3 речено да треба сачекати да се усвоје измене Устава што је и учињено.
“Ми смо већ у јануару 2022. спровели измене Устава, одржан је референдум. Међутим, то није непосредно валоризовано, јер је наредног месеца, у фебруару 2022. почео рат у Украјини и створила се нешто другачија динамика у смислу међународних односа. Од тог момента имамо позитивну препоруку, али Европски савет, односно државе чланице, не дају коначно одобрење и то је тачка у процесу у којем се ми налазимо све ово време“, рекао је Старовић.
Говорећи о могућим препрекама на том путу, Старовић је указао на могући изазов у виду одређених очекивања појединих држава чланица која нису директно везана за техничке обавезе које је Србија преузела и да се не може искључити могућност да једна од држава чланица или њих неколико каже да нису испуњена додатна очекивања у вези са саглашавањем са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
“Могу да кажу да су очекивали да се, на пример, уведе неки пакет санкција према Руској Федерацији, и да искочи некаква додатна политичка препрека која нема везе са техничким обавезама. Радимо на томе да се то не деси, интензивно комуницирамо са државама чланицама, али то је нешто што се никада не може у потпуности искључити“, указао је Старовић и у том контексту навео пример Северне Македоније.
Извор: Танјуг