Виши саветник ИСАК фонда Марко Савковић изјавио је за Косово онлајн да земље ЕУ покушавају да реше „горући проблем“ – питање миграната, тако што ће их изместити у треће земље кроз „прихватне центре“, а да је Косово у томе препознало своју шансу „да се приближи савезницима“.
Према писању „Тајмса“ Косово се налази на ужем списку од девет земаља као могућа дестинација за отварање низа „центара за повратак“ миграната из Велике Британије.
Премијер у техничком мандату Аљбин Курти је одмах подржао ову могућност.
Савковић каже да то јесте својеврсна „шанса за Косово“.
„Власти у Приштини сигурно виде да је то један начин да се додатно приближе земљама које сматрају за своје савезнике, да им ‘учине услугу’. Да ли имају капацитете? Претпостављам да могу изградити све да их и немају и да би владе западних земаља биле за то заинтересоване. Тако решавају један горући проблем. Свако ко прати политику и миграција, али и казнену политику и проблем пренатрпаности затвора у земљама западне Европе, зна да је ово један начин за владе да се извуку из непријатне ситуације“, истиче Савковић.
Додаје да судбина миграната до сада увек била испод радара пажње јавности.
„То је јесте шанса за Косово која можда није сјајна, можда би било боље да су у стању да понуде нешто боље или софистицираније, као неку своју компаративну предност, али то је реалност. Свако користи оно што има, па тако и власти у Приштини“, прецизира Савковић.
Објашњава да питање миграната тренутно у фокусу пажње званичника многих европских и светских земаља, а да је тренутно најактуелнији покушај Велике Британије да са Албанијом склопи сличан споразум који је пре две године постигнут са Италијом.
„У овом тренутку је можда најактуелнија прича са Великом Британијом и Албанијом с обзиром да је само прошле године више од 50.000 ирегуларних миграната одбијено, а затражили су азил у Великој Британији. Сада ти људи морају да буду враћени у своје земље порекла“, наглашава овај аналитичар.
Подсећа да је суштински проблем у чињеници да већина земаља по доласку у неку од земаља Запада уништава своја документа, па је отуда веома тешко утврдити из које државе долазе, како би тамо и били враћени.
„Међутим, у овом случају, и то је веома интересантно, идеја је да се лица привремено пребаце у земље које су спремне да их приме док се одлучује о њиховој судбини хоће ли бити примљени или не. Управо зато је недавно британски премијер Кир Стармер, током одржавања самита Европске политичке заједнице разговарао са премијером Едијом Рамом и покушао да утврди да ли би Албанија била спремна. Подсећам да је Албанија 2023. са Италијом потписала један такав споразум где се прихватила да отвори два прихватна или транзитна центра за лица која Италија жели да премести у другу земљу“, каже Савковић.
У таквој ситуацији свака од земаља која би прихватила да на својој територији изгради „прихватни центар“ била би фактички „инструмент“ земаља из којих ће бити пребачене.
То важи и за Косово.
„Рекао бих да је начелно инструмент, али ако буде успело у овој намери онда може постати или потврдити тај неки партнерски статус. За многе земље на Западу Косово је и партнер“, наводи Савковић.
Отварање таквих прихватних центара истовремено не би представљало безбедносни изазов ни за Косово, ни за Западни Балкан, зато што би се све одвијало у „контролисаним условима“.
„Сетићемо се да се један број лица вратио из Сирије која су била борци или чланови породица бораца Исламске државе. Исто тако, Косово је у једном моменту фигурирало и као место где је највећи број бораца ИД по глави становника, уз Тунис и још неке земље северне Африке. Ми нисмо видели да се ситуација погоршала након повратка тих људи. Дакле, како год, или да су илегални мигранти или затвореници, а те две ствари треба одвојити, то ће се дешавати у строго контролисаним условима“, каже Савковић.
Додаје да ће се читав процес одвијати и уз адекватне гаранције и успостављања система контроле које ће потврдити међудржавни споразуми са земљама које се одлуче да пребаце или затворенике или мигранте.
„Италијанску идеју од пре две године зауставио је суд у Италији, тако да од та два прихватна центра у овом тренутку нема ништа. Та могућност увек постоји, и за забринутост и за заштиту људских права, као и и ризик да од целог посла не буде ништа. Али, то не сматрам да води погоршању безбедносне ситуације“, закључује Савковић.
Извор: Косово Онлине