Српска православна црква и верници прослављају младог Светог Николу, дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.
Данашњи празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из Мире, древног града у античкој Ликији у Бари, где и данас почивају.
Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцељени су болесни, хроми, слепи и глуви, бесомучни. То се, кажу, и дан-данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести.
Сматран свецем још за живота, скроман и честит, помагао је сиромашнима, кришом чинећи доброчинства. Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника…
Код нас овог свеца највише прослављају на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године. Они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.
Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена на данашњи дан, празник се у народу назива и летњи Свети Никола, понегде и Николице.
Најчешће се спомиње како је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Светом Стефану Дечанском.
По обичајном календару, данас не ваља радити кућне послове. Понегде се, као и за зимски Никољан, дарују деца.
Као градску славу обележавају га Кикинда и Шид.
Извор: РТС