Каријерни дипломата Зоран Миливојевић оценио је данас да је посета председника Европског савета Антонија Коште Београду веома важна као потврда интереса ЕУ за регион, али и потврда онога шта значи Србија у региону, без које се не може.
Миливојевић је за Танјуг рекао да је посетом Коште показан јасан интерес ЕУ да се процес евроинтеграција Србије настави, и додао да овом посетом и обиласком региона Кошта даје до знања да се политика проширења ипак враћа у агенду Европске комисије и у стратегију ЕУ у овом мандату.
Како је навео, друга ствар која је за нас важна је да се процес евроинтеграција Србије коначно деблокира, да се кластер 3 отвори и да на тај начин ЕУ јасно да до знања да види Србију у будућности у ЕУ, у условима који подрзумевају дијалог и решевање отворених питања везаних за приступне преговоре.
На питање којим балканским државама Антонио Кошта даје предност у евроинтеграцијама и да ли Србија има шансе да уђе у круг земаља које ће бити примљене у ЕУ до 2030. године, Миливојевић је рекао да се највећа предност даје Црној Гори зато што је она отворила сва поглавља, што она нема посебних политичких услова које има Србија и што је у сваком смислу тренутно усаглашена са политичком филозофијом и стратегијом ЕУ.
„Црна Гора је и чланица НАТО-а, увела је санкције Русији, потпуно је усаглашена са оним на чему инсистира ЕУ у овом тренутку, за разлику од Србије“, додао је он.
Одговарајући на питање да ли су реформе и искрен партнерски приступ заиста пресудни за процес прикључења ЕУ, Миливојевић је рекао да, посматрајући копенхашке услове и оно што је у основи преговарачког процеса, реформе јесу на првом месту најважније.
Оценио је да је Србија на добром путу и позиција када је у питању преузимање, уградња и примена правне тековине ЕУ, и поручио да ће Србија бити у још бољој позицији уколико испоштује обавезе које је сама преузела на крају поршле године, везане за медијске законе. „Највећи проблем, када је реч о Србији, су посебни политички услови, нешто што је искључиво резервисано за Србију, а које друге државе немају, и ту не постоји искрен однос и конструктиван приступ ЕУ. Једно је усаглашавање са спољном политиком, односно наш однос са Русијом, и друго кључно питање за овај процес је питање АП КиМ“, објаснио је он.
Миливојевић сматра да је Србија у стању да уради све што Европа од ње тражи како би ушла у круг земаља које ће бити примељене у ЕУ до 2030. године, уколико би процес био коретактан и уколико Србија не би била издвојена везано за посебне политичке услове.
„Ту добар део кривице сноси и сама ЕУ, с обзиром на то да већ 10 година неуспешно посредују преговорима Београда и Приштине. Уколико би ту било резултата, укључујући и ангажмане ЕУ на један конструктиван начин да се нађе политичко решење на бази компромиса, мислим да не би било проблема да Србија приступи у разумном року“, оценио је он.
Извор: Танјуг