Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је објавила да очекује спорији раст у земљама у које улаже и смањила прогнозу економског раста у 2025. на три одсто, што је 0,2 процентна поена мање у односу на претходну процену из фебруара, док за Србију ове године очекује раст од 3,5 одсто или за 0,5 одсто ниже него у ранијој прогнози.
Према мишљењу банке, Србија ће у 2026. забележити привредни раст од 3,7 одсто, што је за 0,3 одсто ниже него у претходном извештају.
Нова прогноза ЕБРД симболично насловљена „Времена неизвесности“, како је наведено, долази услед ескалације трговинских тензија, укључујући најновије увођење царина и ширу неизвесност у глобалној економској политици.
Како се наводи, ове промене погађају ланце снабдевања и слабе спољну тражњу, што се одражава на све слабије изгледе за привредни раст широм региона.
У неким земљама, као што је Србија, наставак политичких тензија, како је наведено, може да представља ризик за спровођење неопходних реформи и утиче на раст.
Највеће корекције надоле забележене су на Западном Балкану, Централној Европи и у балтичким државама.
ЕБРД очекује стопу привредног раста Западног Балкана од 3,2 одсто у 2025. и за 3,4 одсто у 2026. години, што у оба поменута случаја представља смањење у односу на фебруарски извештај.
Главна економисткиња ЕБРД Беата Јаворчик упозорила је да продужена неизвесност носи високу економску цену и да је неопходно смањење тензија путем конструктивног дијалога међу кључним актерима.
Додатни изазов представљају последице америчких тарифа уведених до половине априла, које укључују царине од 25 одсто на челик, алуминијум и аутомобиле, као и опште повећање увозне стопе на 10 одсто за шири спектар производа.
Анализа показује да би просечна ефективна америчка царинска тарифа за увоз из ЕБРД региона могла скочити са 1,8 одсто у 2024. на 10,5 одсто у 2025, што ће имати директан негативан ефекат на БДП, нарочито у Словачкој (-0,8 одсто), Јордану (-0,6 одсто) и Мађарској (-0,4 одсто).
Инфлација у регионима ЕБРД се упркос слабој спољној тражњи поново убрзава и порасла је са 5,3 одсто у септембру 2024. на 6,1 одсто у фебруару ове године, претежно због снажне домаће тражње и лабаве фискалне политике.
Просечан јавни дуг у земљама ЕБРД требало би да остане стабилан на око 52 одсто БДП-а у наредне четири године, под условом да владе спроведу строге мере штедње.
Растуће геополитичке тензије такође су подстакле веће војне издатке, а анализе показују да би раст потражње за оружјем и војном опремом могао да повећа БДП у Словачкој, Грчкој, Хрватској и Мађарској за један до 1,5 одсто.
Економски изгледи за регион су оптерећени трговинским тензијама, инфлаторним притисцима и политичком неизвесношћу, а одржив опоравак захтеваће пажљиво балансирање фискалне и трговинске политике, додаје се у извештају на веб страници ЕБРД.
Извор: Танјуг