Почев од септембра прошле године, великом броју породица у српским срединама на Косову, Министарство финансија, рада и трансфера, обуставило је исплату дечјег додатка.
Носиоци овог права међу којима су већински мајке, добиле су крајем августа и почетком септембра мејл од ресорног министарства у ком се наводи да је неопходно да „верификују“ своје и пребивалиште своје деце.
Инес Аљевић Михајловић из НВО Центар за заступање демократске културе (ACDC) којој су се ове жене углавном и обраћале за савет, каже да се од њих захтевало да надлежном центру за социјални рад доставе податке о свом и пребивалишту чланова домаћинстава у коме живе.
„Сходно том захтеву, жене су косовским центрима за социјални рад достављале своје личне карте и екстракте своје деце где се види пребивалиште, као и потврде о вакцинацији ако је реч о млађој, односно потврде о редовном школовању, ако се ради о старијој деци“ каже Аљевић Михајловић.
У центрима за социјални рад, родитељи нису успели да сазнају зашто се од њих у том тренутку тражи верификација, већ су само добијали одговор да је то захтев министарства који чак нема писану форму, већ је усмени.
Током последња три месеца прошле године, родитељи добијају још један мејл, овога пута са налогом да ту исту документацију доставе поштом.
„Речено им је да се та документација шаље путем косовске Поште и да запослени у поштама знају како и коме да ту документацију пошаљу. Жене су онда приступиле и том начину достављања документације, међутим, тим породицама испалата дечјег додатка није настављена, чак нису добили ни одговор да ли су уопште њихова документа прихваћена или нису и ако нису – зашто нису“ каже Аљевић Михајловић.
Према њеним речима, уследио је период када су се родитељи појачано јављали, углавном неформално овој организацији, са питањем да ли знају да им објасне о чему се ради и да ли знају нешто више о тој уредби. ACDC је одмах организовао низ састанака са међународним организацијама од којих, како Инес каже, нису успели да добију конкретне одговоре да ли су упознати са овом уредбом и да ли знају које све тачке она садржи.
След догађаја је крајње збуњујући и нелогичан.
„Негде у јануару, корисницама стиже још један мејл у коме се каже да би требало да се јаве Агенцији за статистику Косова како би се пребивалиште њих и њихове деце верификовало и како би се наставило са исплатом дечјег додатка по протоколу“ прича даље наша саговорница.
Жене које су се јављале су биле у конфузији – какве везе има социјално давање са Агенцијом за статистику?
„Неке жене су се јавиле Агенцији, неке породице су то одрадиле неке нису, већина са севера Косова није јер просто не могу да схвате какве везе имају те две категорије“.
Аљевић Михајловић напомиње да је тешко разумети, јер чак ни онај део цивилног сектора који би могао да протумачи такву одлуку, не може да им помогне јер такве одлуке нема и нико од њих није имао прилику да се са разлозима и правним оправдањем такве одлуке упозна.
Инес је и сама једна од мајки којој је из наведених разлога обустављено ово следовање. Каже да износ који се у ове сврхе одобрава није претерано значајан, али ако говоримо о демократским принципима „хајде да она буду примењена на све“.
„Проблематично је, поражавајуће и понижавајуће кршити дечја права. У закону пише да сва деца рођена на Косову, као и она која имају држављанство, до своје 16. године остварују право на дечји додатак. Држим се тога да ако то правило важи за већинску заједницу, треба да важи и за мањинску. Не бих волела да ме фрустрира чињеница да ја сад морам да доказујем своје пребивалиште на Косову неким додатним документима“ додаје Аљевић Михајловић.
Она напомиње да је извор највеће фрустрације непостојање интеракције за надлежним министарством које никога од њих није удостојило образложењем било које врсте.
Поред невладиних организација, у оваквим ситуацијама, грађани могу да се обрате и Канцеларији за бесплатну правну помоћ коју је основала косовска Влада, а која такође постоји и у Северној Митровици. Налази се у згради Нортх Цитy на првом спрату.
Како би стекли што јаснији увид у то о ком броју породица се ради, неформално удружење родитеља чији је Инес члан, упутило је позив свим очевима и мајкама да им се обрате како би евидентирали случајеве.
„Нама ће ти подаци послужити да у неким наредним сусретима са међународном заједницом која је тек недавно упозната са овим проблемом, знамо о ком броју породица говоримо. Позивам све очеве и мајке којима је ово право ускраћено да нам се јаве између 1. и 15. априла“ каже наша саговорница.
Позив се односи на родитеље и из општина на северу и на оне који живе у другим крајевима Косова.
Услед општедруштвених проблема, проблеми жена скрајнути
Економска несигурност у периоду трудноће и породиљског периода, затварање малих женских бизниса услед забране уласка робе са подручја централне Србије преко прелаза на северу, сексуално узнемиравање, још увек су актуелни проблеми жена на овом подручју, само, услед неких опште друштвених проблема који подједнако погађају све категорије становништва ови проблеми су гурнути у страну, наглашава Инес. Нису решени, неки су ублажени, али су и даље врло присутни.
Ипак, као добре моменте из претходног периода, Аљевић Михајловић издваја одлуку о признавању појединих докумената издатих у систему Републике Србије у косовском систему, на чему је АЦДЦ предано радио. Реч је најпре о изводима рођених, умрлих и изводима из књиге венчаних, који се од почетка фебруара признају у институцијама косовског система, што је значајно олакшало административне процедуре грађанима у српским срединама.
Ипак, цени да предвиђени тромесечни рок неће бити довољан, те да је негде очекивање да ће ова одлука бити продужена,што за сада није потврђено.
Овај садржај Радио Митровица север реализује у сарадњи са Популационим фондом Уједињених нација.
Извор: Радио Митровица север
