Основни суд у Приштини одбио је жалбе за одбацивање оптужнице и оценио да су докази које је прикупило Специјално тужилаштво прибављени на законит начин у случају напада на канал Ибар-Лепенац у Варагама. Суд је потврдио оптужницу и оценио да докази треба да буду изведени током судског поступка, пише Коха, преноси Алтернативна.
Првостепени суд потврдио је оптужницу Специјалног тужилаштва за, како наводи Коха, терористички напад на канал Ибар-Лепенац, извршен 29. новембра 2024. године.
Основни суд у Приштини оценио је да из оптужнице и приложених доказа произлази основана сумња да су браћа Јован и Драгиша Вићентијевић извршили кривична дела „Угрожавање уставног поретка уништавањем или оштећењем јавних постројења и уређаја“, у вези са кривичним делом „Извршење терористичког дела“, као и недозвољено држање оружја.
Такође се наводи да постоји основана сумња да је Јован Вићентијевић починио кривично дело шпијунаже, док се Игору Димовићу на терет ставља недозвољено држање оружја.
„На основу ових доказа који су претходно наведени, у овој фази поступка ствара се уверење да постоји основана сумња да су оптужени извршиоци кривичних дела која им се оптужницом стављају на терет. Стога ће суд, ради потпуног и правилног утврђивања чињеничног стања, односно расветљавања материјалне истине, током главног претреса извести све предложене доказе у складу са важећим одредбама Законика о кривичном поступку Косова, након чега ће бити утврђено да ли постоји кривична одговорност оптужених за дела која им се стављају на терет“, наводи се у решењу о потврђивању оптужнице.
За напад који је изазвао прекид водоснабдевања у Митровици, Србици и северним општинама, те угрозио производњу електричне енергије на Косову, међу кључним доказима тужилаштва наводно налазе присуство ДНК оптужених на фитиљу којим је активиран експлозив, као и земља пронађена на чизмама оптужених.
Адвокат оптуженог Драгише Вићентијевића тврдио је да се ДНК вештачење, које је спровео Научни полицијски сервис у Риму, заснива на мешовитим профилима и да га не треба узети у обзир.
Адвокат Милош Делевић такође је тврдио да извештај америчког ФБИ-ја о подударању узорака земљишта не треба третирати као валидан доказ, јер земљиште на том подручју има сличан састав, није познато када су трагови настали, те би те околности требало тумачити у корист оптужених.
Суд је оценио да ће се ови докази разматрати током судског поступка.
„У вези са ДНК вештачењем, суд оцењује да, иако се у почетку радило о мешовитим профилима, из доказа произилази да су спроведене додатне анализе у специјализованој међународној лабораторији, које су довеле до индивидуализације профила. Доказна вредност и поузданост овог вештачења биће предмет оцене током главног претреса и не могу бити искључени у овој фази. Што се тиче геолошког вештачења, суд сматра да тврдње одбране о непостојању искључиве везе не искључују аутоматски доказну вредност овог доказа, јер према списима постоје упоредне анализе које повезују земљиште са местом догађаја. Доказна снага овог вештачења биће оцењена током судског поступка“, наводи се у решењу о потврђивању оптужнице.
На почетку почетног рочишта у предмету напада од 29. новембра 2024. године, адвокати су поднели неуобичајен захтев – изузеће тужиоца Бекима Кодраљиуа, тврдећи да је током истраге поступао на штету оптужених. Тај захтев одбацили су главни специјални тужилац Бљерим Исуфај и Апелационо тужилаштво.
Сличан приговор поднет је и Основном суду у Приштини, али је судија Весељ Исмаији оценио да неприхватање предлога одбране не представља основ за одбацивање оптужнице.
„У вези са тврдњом да нису изведени докази у корист оптуженог (алиби), суд оцењује да је обавеза тужилаштва да прикупља доказе и на штету и у корист оптуженог једно од основних начела поступка. Међутим, из списа произлази да су спроведене истражне радње и обезбеђени докази, док одбрана има право да и у наредним фазама поступка предлаже и изводи додатне доказе. У овој фази неизвођење појединих предложених доказа не представља довољан основ за одбацивање оптужнице, већ се може разматрати током главног претреса“, наводи се у решењу о потврђивању оптужнице.
Одбрана је оспорила и поузданост доказа пронађених у кући оптужених, наводећи да током претреса није било присутних сведока.
Суд је оценио да одсуство сведока током претреса може утицати на процену поузданости доказа, „али не чини аутоматски претрес незаконитим, нарочито у хитним околностима предвиђеним законом“.
Извор: Коха / Радио Митровица север