Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић изјавио је , на званичном отварању 32. Копаоник бизнис форума, да ће се привредни раст Србије ове године, као и у средњем року, кретати између четири и пет одсто, као и да ће 2027. бити заокружен велики инфраструктурни инвестициони циклус.
„Централна тема овогодисњег Копаоник бизнис форума је ‘Србија 2027: Тежећи економији са високим приносима’. Овај наслов се сасвим логично наметнуо имајући у виду да се 2027. године очекује заокружење великог инфраструктурног инвестиционог циклуса. Годишњи форум се одржава у континуираној, сложеној геополитичкој и геоекономској ситуацији“, рекао је Влаховић представљајући кључна достигнућа у периоду између два КБФ.
Он је навео да је привредни раст Србије прошле године износио 3,9 одсто и истакао да ће у средњем року главни покретачи привредног раста Србије и даље бити потрошња и инвестиције.
Влаховић је рекао да се инфлација прошле године кретала силазном путањом и да је дошло до попуштања монетарне политике, као и да су девизне резерве достигле рекордни ниво од 29 милијарди евра, а ниво јавног дуга спуштен испод 50 одсто у односу на БДП.
„Јавни дуг је већ сада спуштен испод 50 процената, што је првобитним сценаријом било планирано да се догоди тек 2028. године“, рекао је Влаховић.
Каже да је у 2024. дефицит текућег плаћања порастао на 6,3 процента бруто домаћег производа, што је готово три пута више у односу на претходну годину.
„Стране директне инвестиције су наставиле са добрим перформансама. До краја 2024. године забележен је прилив од 5,2 милијарде евра, односно нето прилив од 4,6 милијарде евра, што износи 5,6 процената бруто домаћег производа“, рекао је Влаховић.
Навео је да је фискални дефицит био два одсто БДП-а, иако је ребалансом пројекта повећан на 2,7 одсто, као и да се у 2025. години пројектује нешто виши фискални дефицит на нивоу од три одсто.
„У оцени фискалне стратегије за период 2024-2027. Фискални савет констатује да влада већ током 2024. године прави заокрет у вођењу фискалне политике у правцу веће експанзивности. Планирано је да основни извор финансирања буџетског дефицита у 2025. години буде додатно задуживање, те се очекује да ће јавни дуг на крају ове године бити на нивоу од 42 милијарде евра и даље значајно испод 50 одсто бруто домаћег производа“, рекао је Влаховић.
Истакао је да је у октобру прошле године агенција Standard & Poors Србији први пут у историји доделила инвестициони ратинг БББ – са стабилним изгледима.
„То је велика ствар и то ће свакако утицати на повољније задуживање Србије на међународном финансијском тржишту, а такође ће имати и свој позитивни утицај на иностране инвеститоре“, рекао је Влаховић.
Како је рекао, економски изгледи Србије у наредном периоду биће под снажним утицајем спољних геополитичких ризика.
„Дакле, трговински рат САД и Кине, потенцијално Европе и Кине, развој ситуације у енергетском сектору и у том контексту решавање питања власничке структуре Нафтне индустрије Србије, неизвесност и даље око спољне тражње, привредног раста кључних трговинских партнера, могућа нестабилност глобалног финансијског тржишта“, навео је он.
Влаховић је рекао да је Србија мала, средњеразвијена економија са доминантно традиционалном привредом.
„Упркос великим капиталним и иностраним улагањима, структура привреде се у протеклих десет, а рекао бих и двадесет година, није променила. Традиционални сектори даље запошљавају више од половине радне снаге, а њихов допринос бруто домаћем производу је у последњих двадесет година на нивоу од 43 до 45 процената“, рекао је Влаховић.
Важно је усмеравати стране инвестиције ка напредним привредним гранама
Важно је да држава активним индустријским политикама усмерава стране директне инвестиције ка напредним привредним гранама, које би потом постепено шириле своје знање и на домаће привреднике, односно на домаћу привреду, рекао је Влаховић.
Он је на скупу, чија је централна тема „Србија 2027 – Тежећи економији са високим приносима“, истакао да Србија мора да се модернизује, да мења привредну структуру, да подиже продуктивност и конкурентност.
„Жељени раст неће бити могућ без већег нивоа квалитетних домаћих приватних инвестиција. Домаће привредне инвестиције, приватне инвестиције стагнирају, њихово удео укупним инвестицијама се чак и смањује, а њихова секторска структура је неповољнија у поређењу са страним директним инвестицијама“, рекао је он.
Влаховић је навео да је потребно унапређење пословног амбијента, што значи да су неопходне јаке, квалитетне, независне институције и то не само оне које регулишу тржиште, него и оне које гарантују правну сигурност и заштиту власничких права.
Да би Србија постала земља са високим приносима, од кључне је важности да образовање добије централно место у развојној политици, оценио је Влаховић.
„Заједно са културом, образовање је стуб сваког успешног друштва. У кратком року, побољшање услова рада, материјалног положаја наставника треба буде основни приоритет Владе. Ту су већ неки помаци начињени и то у име Савеза поздрављамо. Неопходно је доследно спровести реформу образовања која ће омогућити да наш образовни систем постане инклузивнији, правичнији и да обезбеди потребне компетенције за живот и рад у савременом друштву“, рекао је он.
Навео је да се инфлација кретала у првој половини прошле године силазном путањом и да је то охрабрило НБС да од јуна започне постепено попуштање монетарне политике, а у два наврата референтна каматна стопа смањена је са 6,5 одсто на 5,57 одсто.
„Од јула је међународна инфлација на нивоу од око 4,3 одсто са благим повећањем у јануару ове године на 4,6 одсто. Све време од почетка године базна инфлација је на нивоу од и изнад пет одсто. За разлику од 2022. и 2023. када су узроци били страни, сада су домаћи у 2024“, рекао је он.
Влаховић је подсетио да је раст српске привреде у 2024. износио 3,9 процената и да је остварен највећим делом, захваљујући добром учинку сектора грађевинарства и услуга.
Влаховић је рекао да ће добра координација монетарне и фискалне политике у наредном периоду бити пресудна за даље смањење инфлације и коначно обарање базне инфлације на прихватљиви ниво.
„Бруто неквалитетни кредити су опали опет на свој историјски минимум од 2,53 одсто, а кредитна активност је повећана за 8,2 одсто, с тим што је брже расла кредитна активност сектора становништва од сектора привреда. Јавни дуг је до половине 2024. године достигао ниво од 52,6 одсто БДП. Као последица велике ревизије БДП 2024. године удео јавног дуга је смањен на 47,6 одсто“, нагласио је он.
Навео је да је прошлогодишњом ревизијом укупан БДП у 2023. години повећан за 5,7 милијарди евра, а ово повећање се у сличној размери пренело у 2024. годину и преноси се у 2025. и надаље.
„На тај начин предвиђени номинални БДП од 2024. до 2027. године, захваљујући ревизији, увећан је за 7,5 одсто у односу на претходне пројекције“, рекао је он.
Влаховић се осврнуо и на Индекс перцепције корупције у јавном сектору где се Србија од 180 земаља рангира на 105. месту.
„Оно што радује, то је да је влада усвојила стратегију за борбу против корупције и да је циљ да се у наредном трогодишњем периоду достигне Индекс од 43 поена, што ће Србији обезбедити бољу позицију за више од 30 места“, рекао је он.
Кључни покретачи нашег привредног раста од 2016. године су јавна државна капитална улагања и стране директне инвестиције.
„Јавне инвестиције су већ неколико година уназад на нивоу од седам одсто до 7,4 одсто. Сви памтимо да су све до 2017. године капитална улагања била испод три одсто БДП“, рекао је он.
Додао је да, као и у другим земљама Западног Балкана, имамо јако неповољне демографске трендове и изражену емиграцију, тако да смо данас већ на овом нивоу развоја принуђени да увозимо дефицитарну снагу радну снагу.
Додао је да према макро пројекцијама очекује се да ће Србија у контексту реализације великих инфраструктурних пројеката у овој и наредним годинама имати растући дефицит робне размене као и дефицит текућег плаћања.
„Да би Србија избегла замку средње развијености, у кратком року је од суштинског значаја чврста монетарна политике и задржавање таквог чврстог става колико год је потребно да се у комбинацији са одговорном фискалном политиком испоштују планирани дефицити“, рекао је он.
Оценио је да на основу фискалне стратеге и буџета за текућу годину, чини се да се Влада половином прошле године определила за процикличну фискалну политику.
Истакао је да ће Савез економиста Србије следеће године, у јуну, бити домаћин 21. светског конгреса економиста и да очекује више од 1.000 најзначајних економиста, међу којима је и неколико нобеловаца.
Како је истакао, после 20 година ова конференција се враћа у Европу што је за Савез економиста Србије велико признање за досадашњи рад.
Влаховић је истакао да глобална економија наставља да се полако опоравља од пандемије и шокова који су изазвани ратовима у Украјини на Блиском Истоку, међутим, све то иде спорије од онога што се очекивало.
„На основу пројекција Међународног монетарна фонда из октобра прошле године, глобални раст је у 2024. успорен за 0,1 процентни поен. Међутим, очекује се остварење у овој од 3,2 одсто и у наредним годинама, али то је знатно испод историјског просека коју смо имали до 2019. године од 3,8 одсто“, рекао је Влаховић.
Додао је да напредне економије расту знатно спорије – 1,8 одсто и да ће се та динамика задржати.
„На основу садашњих пројекција предвиђа се да ће раст БДП у ЕУ бити са 0,9 у протеклој години на 1,5 у овој години. И при томе, земље и даље са индустријским и енергетским интензивним секторима имају спорији опоравак од економија које се превасходно ослањају на услуге и на туризам“, рекао је он.
Говорећи о Западном Балкану, Влаховић је рекао да је током 2024. године своје активности углавном више ослонио на домаће изворе раста које су подржане експанзивном фискалном политиком, растућом доступношћу кредита и инфлаторним притисцима.
„Поред повећане потрошње и инвестиције на страни тражње, регион је доживео значајан раст на страни понуде у грађевинарству и услугама. Очекује се да ће економски раст током 2024. године достићи 3,3 процената у односу на 2,6 што је остварено у 2023. години“, рекао је он.
Нагласио је да је запосленост достигла историјски максимум у поређењу са протеклих 20 година, а оно што је карактеристика свих земаља у Западном Балкану, то је растући фискални дефицит, иако су приходи имали снажан учинак.
„Очекује се да ће домаће потрошње, инвестиције и регионална трговина унутар региона Западног Балкана постати значајни извор раста у 2025. години и надаље све док се ЕУ, односно привреда најважнијих трговинских партнера Западног Балкана у потпуности не опораве“, нагласио је он.
Виша потпредседница за МерТех, иновације и комерцијализацију Мацтерцард Маја Лапчевић рекла је на отварању КБФ да је нова економија, подржана новом технолошком иновацијом.
Међутим, како је истакла све се то дешава у компликованом периоду где се свет суочава са великим геополитичким променама, економском нестабилношћу.
„Технологија ће постати много интуитивнија, много импресивнија и део нашег свакодневног живота. Наша историја је пуна великих периода технолошког напретка. Многе иновације које ћ бити креиране не можемо ни да замислимо. Оно што знамо је да ће широка дигитализација, вештачка интелигенција и технологије обраде информација заиста трансформисати пословање“, додала је она.
Извор: Танјуг