Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Ливија Павићевић изјавила је у Берлину да је Србија предузела различите активности са циљем убрзања целокупног процеса европских интеграција, укључујући и активности у области пољопривреде.
Павићевић се у име министра Александра Мартиновића обратила јуче на састанку министара пољопривреде Западног Балкана, Молдавије и Украјине и министара пољопривреде земаља чланица Европске уније које учествују у Берлинском процесу, саопштило је данас Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
„Србија континурано улаже напоре у процес европских интеграција, а посебно бих указала на активности које су предузете у преговарачком процесу у поглављима 11, 12 и 13. У Поглављу 11 – Пољопривреда и рурални развој, ажурирали смо Акциони план у складу са новом заједничком пољопривредном политиком и он је достављен Европској комисији. Република Србија ће наставити да ради на унапређењу спровођења Акционог плана како би у што краћем року била спремна за приступање“, рекла је Павићевић.
Када је реч о Поглављу 12 – Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика, она је навела да је Србија интензивирала рад на испуњавању мерила за отварање преговора, а пре свега Мерила 1, које се односи на доношење законског оквира, који је такође постао део Реформске агенде.
„Акциони план за Поглавље 13 – Рибарство, које је завршно мерило у овом поглављу, усвојен је у децембру 2024. године и након превођења планирано је да буде достављен ЕК“, нагласила је Павићевић.
Говорећи о променама на глобалној геополитичкој сцени, Павићевић је истакла да је стратешко партнерство између Европске уније и Западног Балкана важније неко икад раније, те да ЕУ поново потврђује своју пуну посвећеност перспективи чланства Западног Балкана у Европској унији.
Како је навела, нови инструмент ЕУ – План раста за Западни Балкан представља кључно средство за убрзање процеса проширења и пружа додатни подстицај владама на западном Балкану у спровођењу фундаменталних реформи, укључујући економске и институционалне реформе, као и реформе у области владавине права, демократије и људских права, потребне за интеграцију у јединствено тржиште.
Према њеним речима, Србија, свесна новог тренутка, препознала је могућности, потенцијале и перспективе које овај тренутак носи, због чега је предузела различите активности на убрзању целокупног процеса европских интеграција, укључујући и активности у области пољопривреде.
Павићевић је подсетила на то да је у октобру 2024. године Влада Републике Србије усвојила Реформску агенду, припремљену на основу Плана раста за Западни Балкан, те навела да је део Реформске агенде и мера из области пољопривреде која се односи на јачање конкурентности пољопривредног сектора и да је у току израда Акционог плана за имплементацију Реформске агенде.
„Србија остаје посвећена спровођењу Зелене агенде за Западни Балкан, јачању пољопривредне продуктивности, обезбеђивању безбедности хране, промовисању одрживих пракси и проналажењу најбољег решења за све актуелне изазове, посебно оне проузроковане климатским променама. Док настављамо наш пут ка чланству у ЕУ, заједничка посвећеност овим циљевима важнија је него икад и уверена сам да ће наши заједнички напори и знање које једни са другима делимо поставити темеље за значајан напредак“, закључила је Павићевић.
Састанак је организован у Берлину, под покровитељством Сталне радне групе за регионални рурални развој југоисточне Европе (SWG/RRD) и Савезног министарства за храну и пољопривреду Савезне Републике Немачке, а у оквиру Глобалног форума за храну и пољопривреду.
Извор: Танјуг