Комеморација поводом смрти редитеља Милорада Милнковића (1965-2025) одржана је данас у испуњеној биоскопској дворани 6 МТС дворане, у присуству чланова породице, као и бројних сарадника, пријатеља и поштовалаца.
Комеморацији су присуствовали председник Србије Александар Вучић, музичар и креатор серија Ненад Јанковић, познат као Неле Карајлић, некадашњи директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, као и редитељи Дарко Бајић и Дарко Николић.
Танјуг
Пошту редитељу, сценаристи, музичару и спортском коментатору Милинковићу одали су и глумци Никола Вујовић, Милош Тимотијевић, Исидора Минић, Александар Срећковић, Милош Влалукин, писац Мухарем Баздуљ, менаџер и продуцент Макса Ћатовић и други.
На комеморацији су приказане фотографије и видео одломци из живота и рада Милинковића, а пуштена је и песма његовог гот рок састава Морбиди и мноћи „Пут“.
У емотивном обраћању, ћерка Дивна Милинковић се, између осталог, присетила како су заједно гледали серију „Убиства у Мидсомеру“ и како је њен отац у квизу „Слагалица“ „увек знао број“.
„Више неће бити реченице: ‘Идем код тате’, ‘Е, тата где си? Једва чекам да те видим, недостајеш ми’. Како ћу ја без тебе? Нећеш ме више никада загрлити пољубити или певати песме“, рекла је ћерка.
Дивна Милинковић је обећала да ће све радити као њен отац – слушати рок музику, ићи у средњу математичку школу и режирати.
Дивна Милинковић је рекла да је њен отац поседовао „памет, љубав и веру у Бога, и у све нас“, да је волео Бога и молитву, а да је отишао на велики дан – Божић.
У свом обраћању, Карајлић се присетио да се са Милинковићем упознао „ономад, у земљи које више нема“ и да су схватили да им „полице красе исте књиге, грамофоне исте плоче, а биоскопи приказују исте филмове“.
Према његовим речима, био је то „читав један свет, толико широк и толико богат“, да је било логично да Милинковић постане Трагач у телевизијском квизу „Потера“.
„Зближила нас је комедија. Њиме смо описивали свет око себе. И ти и ја смо знали колико је тачна она изрека да се људи без смисла за хумор немају чега плашити. Најгоре им се већ догодило“, рекао је Карајлић.
Милинковић и Карајлић су „припадали генерацији која је снила исте снове, опијене утопијом“, која је постојала једино у њиховим главама и у Милинковићевом стану на корак од Кнез Михајлове улице.
Према његовим речима, тај стан је био „уточиште, сигурна кућа за све југословенске рокере, а осмех у њој био је једини начин комуникације“.
„Наша се утопија, међутим, распршила под ударом буке и беса. Естетика и етика престале су да постоје, живот је постао горак, али ме радује то што смо пружили достојанствен отпор“, навео је Карајлић.
Према његовим речима, рад са Милинковићем је био пун смеха и радости, „као да филм није зидање Скадра, већ дечја игра“.
„Никад се више нисам смејао него на снимању ‘Сложне браће’. Сећам се, рекао сам ти, да бих био сретан да се гледаоци забављају барем у пола онолико колико се забављамо ми док снимамо“, присетио се Карајлић.
Приметивши да је Милинковћ „отишао изненада, без најаве“, као у неком од својих филмова, Карајлић је додао да је „отишао са светога мјеста, из цркве, у светоме тренутку, на Божић, истога дана када је отишао и Никола Тесла“.
„Тако да су све маске пале. Немаш више шта да скриваш. Сад знамо! Божји си човјек! Имаш, очигледно, протекцију горе, па реци коју лепу ријеч о нама, сањарима, да нас мало припазе“, рекао је Карајлић.
Филмски продуцент Миша Могоровић је рекао да је Милинковић био људска и професионална величина, а да га је упознао на свом првом филму „Потера за срећком“ (2005), да би им се путеви укрштали и на „Патуљцима са насловних страна“ (2018) и „Што се боре мисли моје“ (2023).
Могоровић је додао да су били другари „који могу да пију сатима и да се возе стотинама километара, а да опет не заврше започете приче“.
Према његовим речима, Милинковић је „био један до ретких професионалаца у свету шоу бизнису“, који се о својим филмовима „свакавих критика наслушао са ноншаланцијом шоумена“.
Могоровић је оценио да је Милинковић имао „више дана иза камере него што већина колега има снимљених страна сценарија“, а да је стајао чврсто на земљи, радећи посао режисера са умећем врхунског занатлије.
„Изаћи ће наш нови филм ‘Седеф магла’ и биће успешан, зато што је то твој најбољи филм који си урадио до сада“, рекао је Могоровић, додавши да је Милинковић хтео да ради и епски филм „Француска лађа“.
Тимотијевић је рекао да је са Милинковићем радио „Што се боре мисли моје“ и предстојећу серију „Сумпор“, додавши да никада није могао да редитеља ословљава по надимку Дебели, него „увек са Милораде зато што је то прелепо име“.
„Он за мене није био чак Милорад него велики. Велики човек, велики пријатељ, велики редитељ, велик у љубави према глумцима којw је обожавао. И није чудо што је отишао на тако велики празник“, рекао је Тимотијевић.
Милинковићев сарадник Драгољуб Стојковић је евоцирао успомене на вишегодишње дружењем са редитељем, рекавши да му је „било важно да може да ужива и да ради оно што воли“.
Извор: Танјуг