Насеље Звечан, на северу Косова, познато је по индустријском комплексу “Трепча”, али и као расадник културе и талената.
Иако мало, Звечан је одувек било једно од оних места, које је носило душу радног човека, у чијем су се ритму прожимале традиција и уметност.
Заинтересованост за културу у Звечану развијала се под утицајем Трепче, која је имала кључну улогу у развоју насеља. Тако је и оснивање КУД-а Звечан, 1967. године, под називом КУД Трепча означило почетак једног новог културног таласа. На самом почетку био је то одраз не само рударског живота, већ и немерљивог богатства обичаја, песама, игара и прича.
И док су у индустријским халама Звечана куцали стројеви, у малим домовима људи су с пажњом неговали традицију, верујући да кроз њу опстају и њихови корени. Да није било тог живахног духа, култура Звечана би можда нестала у магли индустријализације.
КУД Звечан једно је од најстаријих културно-уметничких друштава на простору Косова и Метохије. Име му је, како је време пролазило, мењано али веза између Звечана и Трепче остала је неизбрисива. Када је 1995. дошло до промене административних граница, а од митровичке општине настала и општина Звечан, друштво је добило ново име — по истоименој општини и варошици.
Радио Контакт плус
„Основао га дојен културе с ових простора Часлав Милисављевић и тадашњи кореограф Синиша Недељковић Френки. Дакле, оснивањем КУД-а Звечан, то јест мењањем имена у КУД Звечан, он постаје стожер културних дешавања у самој општини Звечан, а и шире“, каже Миљан Вуксановић, уметнички руководилац овог културно-уметничког друштва.
КУД је тада постао права уметничка ризница, обухватајући не само фолклор, већ и драмске, литерарне, рецитаторске и ликовне секције.
Пут ка кореографији и уметничком руководству
Миљан Вуксановић, фолклор је почео да учи са седам година, када се на улици случајно срео са својим кореографом Дејаном, од кога ће научити и прве кораке.
„‘Еј, где си пошао, кажем? – На пробу фолклора. – Хајде, идем и ја. И тако кренули, једна проба, друга проба, и то некако брзо уђе под кожу“, каже Миљан.
Са дечјом групом, тада је радио Дејан Милисављевић, касније познат као Дејан Милисављевић Звечанац, један од најпознатијих кореографа фолклорне уметности у Србији, који сада живи и ради у Канади, чији се успех мери и чињеницом да национални ансамбл „Коло“ има на репертоару његову кореографију: игре „Косовског поморавља“. Миљан је кренуо са првим пробама, које су му брзо постале страст, па је наставио да игра, а касније и да ради као кореограф и уметнички руководилац. Радио је и са Синишом Недељковићем Френкијем, све до његове смрти 2007. године, а након тога је дошло до паузе у раду, јер је било потребно да неко преузме одговорност за ансамбл.
„И онда је Дејан, касније од 2008. године, био на релацији Београд – Звечан, где нам је долазио, држао пробе, постављао кореографије. Ми смо то са асистентима увежбавали и тако наставили наш рад до данашњег дана и даље пуном паром“, присећа се Миљан.
Развој ансамбла: Успони, изазови и допринос очувању традиције
Фолклорна секција КУД-а функционише са више различитих категорија, од дечјих група, преко припремног ансамбла, до извођачког ансамбла, који је главни носилац свих наступа и концерата. Од недавно, основана је и група ветерана и рекреативаца.
Фолклорна уметност, по Миљановим речима, је врло сложена и мултимедијална дисциплина, која захтева много више од самог извођења игре. У извођачком фолклору, уметници морају да комбинују више различитих вештина како би приказали аутентичност и традицију одређеног краја.
„Фолклорни играчи су уметници као што су и сви други. Дакле, ми на сцени, поред игре која је, да кажем, наш наравно примат, ми морамо на сцени приказати и добро певање, добро држање“, додаје.
Са недавно завршене Републичке смотре фолклора у Пожаревцу, КУД се вратио са сребрном медаљом и пласманом међу 20 најбољих ансамбала Србије, што је изузетан успех, с обзиром на ригорозне услове овог такмичења.
Наиме, ансамбл који се пријави на смотру, треба да изведе 25 минута тачно одређеног програма, који се састоји од две кореографије и међутачке. Међупрограм, који траје око четири минута, укључује оркестарске и певачке нумере, а све треба да се изведе унутар предвиђеног времена.
„Значи, ансамбл игра једну кореографију, креће међутачка, сада је оркестарска нумера и певачка и креће друга кореографија. Све то у 25 минута. Не сме да се пробије време. То су, да кажем, неки ти ригорозни критеријуми. Треба се представити са две кореографије и са међутачком. А, рецимо, та међутачка траје можда четири минута. То можда делује лагано, али је изузетно тешко. Рецимо, игра се једна област и ви одиграте ту кореографију, завршите, имате три до четири минута да се пресвучете за другу кореографију. Значи, конкретно, девојке морају да промене мараме, јелеке, футе, сукње. Дакле, ту се огледа спремност и виспреност и ансамбла“, објашњава Миљан.
Такође, веома се пажљиво оцењују костими. Они морају бити верни оригиналним народним ношњама или њиховим реконструкцијама, које могу бити стари и очувани, или нови покушаји реконструкције. Сваки крај има своју специфичну ношњу, која носи са собом карактеристике тог региона, прича своју причу и представља културно богатство тог краја.
„Морамо обући костим који је исправан за тај крај који играмо. Дакле, ако играмо, игре Косовског Поморавља или Шумадије, ми морамо носити костим који је конкретно за тај крај“, истиче Миљан.
За успешан наступ, ансамбл мора бити технички спреман и уигран, а то укључује и адекватну музичку пратњу. Ансамбли не могу учествовати ако немају оркестар. Без њега, наступ губи аутентичност.
„То све мора се испратити оркестром, народним оркестром и поред тога има одређених секвенци, да се од нас тражи и глума и тако различите уметности склопљене у једну“, додаје.
Такође, певачки део је значајан за оцењивање. У свим категоријама, ансамбл може освојити награду на темељу свеукупне оцене, која укључује технику, костиме, музику и певање.
Иако је такво ангажовање често изазовно, љубав према фолклору и ентузијазам чланова омогућавају да се наступи реализују.
Путовања: Мост између култура
Поред уметничког рада, наступи и путовања су важан мотив за младе чланове да се баве фолклором.
„Наравно, то највише привлачи, младе и децу – та путовања. На крају крајева, било чиме да се бавиш, ако то не презентујеш другима да виде, онда као да се и не бавиш“, каже Миљан.
Њихов споменар, пун је прелепих успомена из земље и иностранства. 2008. године добили су позив да буду гости у селу Звездан, поред Зајечара, на Првом сабору Срба Тимочке крајине, пореклом с Косова и Метохије.
„Ми прихватимо позив, одемо, будемо њихови гости два – три дана, одржимо концерт. И испостави се да сви ти људи, из тог села Звездан, воде своје порекло с Косова и Метохије. Вероватно су отишли њихови преци, кад је била велика сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Ту су, после сам чуо причу, видели да је Звездано небо, ведро, и ту су се скрасили, зато се зове село Звездан. И ето, ми смо тамо отишли, били смо на Првом сабору Срба Тимочке крајине, пореклом с Косова и Метохије. Било нам је част и привилегија, задовољство што су нас тада позвали да отворимо тај сабор и да он постане традиција“, истиче Миљан.
Такође, као чланови КУД-а Звечан, три пута су наступали на великој сцени у Сава центру што је, додаје, сан сваког фолклораша и уметника. Са Дечјим ансамблом наступили су на Смотри фолклора 2008. године, где су били једини представници са Косова и Метохије, освојивши сребрну плакету.
У 2009. години на фестивалу Златни опанак, у Ваљеву, освојили су треће место, а исте године су имали и своју прву инострану турнеју у Пољској. Тада су учествовали на фестивалу организованом од стране ЦИОФ-а, светске организације фестивала фолклора.Током турнеје у Пољској, која је трајала 11 дана и обухватала девет наступа, играли су раме уз раме са ансамблима из Европе, Индонезије, Русије, Турске, Италије и Шпаније.
Већ следеће године били су гости Српског културно-уметничког друштва „Извор“ из Париза.
„Конкретно, морам то да поменем да смо 2010. године на позив Српског културно-уметничког друштва ‘Извор’ из Париза, били њихови гости три године заредом, 2010, 2011. и 2012. То је била једна манифестација за срце Србије. Скупљала се помоћ за угрожене са простора Косова и Метохије. Била је заиста част играти у театру једном који се налази малтене на 500-600 метара од Ајфеловог торња. То је, рецимо, била баш велика част играти у Паризу. И заборави човек на 30 сати путовања и 3000 километара“, додаје Миљан са осмехом
Посетили су и Беч, Бугарску, Турску. На тим путовањима, не само да су увежбавали кореографије, већ су се упознавали са традицијама других народа, мењали искуства и делили радост са новим пријатељима.
Миљан истиче, да га је фолклор, на неки начин обликовао као човека.
„Самим тим што сам обишао доста, видео друге културе, друге народе, начине живљења, сигурно да је то утицало на мене као личност. Јер ми када одемо у неку земљу, ми гледамо оно што је сада, модерно. Али треба видети тај неки традиционални део. Тако да било јако занимљиво видети Индонезију. Било је јако занимљиво видети и Турску. Русију са својим дворским, оним костимима. Италијани, јако занимљиво, са неким рибарским мрежама, и тако даље, занимљиво у сваком случају“, каже Миљан.
Редовним наступима у Србији, упозна се скоро свако село. Запажа, да се тек када се обиђу тако мање познати крајеви, види колико је Србија заправо велика и колико је знаменитости краси.
Наглашава да путовања понекад могу да буду напорна, као када кренете у седам ујутро, наступате током дана, а потом се вратите кући следећег јутра у пет. Ипак, све то није тешко. Ако волите фолклор, онда се путовања претварају у вредна и поучна искуства.
Фолклор као страст и начин живота
Миљанов прави свет је фолклор, којим ће се, каже, увек бавити.
„Па то ми је, да кажем, неки, не бих то назвао хоби. То је можда нека пасија, нека љубав. Такви смо сви фолклораши, ономе коме једном то уђе у крв, то не излази“, наглашава искрено.
Тако му је једно од најдражих признања које је стекао била диплома о завршеној школи фолклора при Културно-уметничком друштву Звечан, коју је добио 2000. године.
Истиче да се најлепше осећа на сцени. На питање о треми одговара да увек постоји трема, али позитивна, удружена са нестрпљењем да покажеш шта умеш и знаш. Тврди да фолклор много помаже у животу, јер када одеш на пробу, сат и по времена посветиш искључиво томе и заборавиш на све остало.
„Човек, иначе, у животу мора да има неки хоби. Ја то волим, да истакнем, било који. Некако, поред оног професионалног чиме се човек бави, ако нема тај хоби, некако фали. Чини ми се, није потпун. Тако да мени је то нека ствар опуштања, задовољства“, напомиње.
Поред играња, Миљан воли и да ствара. На фестивалу у Пожаревцу приказана је и његова кореографија игара и песама из околине Владичиног Хана, које је истраживао. За то истраживање, обишао је звечански крај, Ибарску долину, и сакупљао игре и песме разговарајући с људима. Користио је и материјале Синише Недељковића Френкија и литературу сестара Јанковић, с почетка 20. века.
„Тако да и то ми је некако испуњава тај стваралачки део, а није лако ни то“, признаје.
Каже да је доста тога учио и записивао годинама, а многе ствари му је неко и испричао. Наш крај је, појашњава, историјски био насељен људима из Црне Горе и Херцеговине, што се може наслутити и из имена Ибарски Колашин. Ти људи су са собом донели своју традицију и културу, која се помешала са оном која је већ постојала на овом подручју. Тврди да је мешавина култура и традиција видљива кроз песме, поготово славске које подсећају на црногорско певање.
Стил певања, као и начин на који се изводе песме, јасно приказују утицај црногорске и херцеговачке традиције. Овај стил певања, додаје, није присутан само у околини Звечана, већ се протеже кроз читав Ибарски Колашин – од Звечана, преко Рашке, па све до подголијског краја. Такође, начин певања, карактеристичан за динарски тип игара, подразумева тешко играње на пуном стопалу, а песме су најчешће везане за обреде, славе, мобе и сличне догађаје. Наводи да, најчешће, ту нема устаљеног текста, већ само такмичење у гласу и снази извођења.
Иако се многи данас одлучују за спорт као праву рекреацију, по Миљановом мишљењу, и фолклор представља једну врсту спорта, само са много више забаве. У фолклору, наглашава, нема подела на мушке и женске тимове, сви учествују заједно, од најмлађих до оних зрелих година, и то је оно што фолклор чини посебним – што је то заиста прави скуп свих генерација. Док неки спортови доносе само ривалство, истиче да фолклор доноси пријатељства, као и радост, смех, игру и уживање. Такође наглашава важност фолклора за развој деце, јер, како каже, према речима лекара, логопеда и педијатара, фолклор помаже у развоју координације, концентрације и ритмичког осећаја.
КУД Звечан кључни центар културних дешавања
Сви културни догађаји у Звечану, било да се ради о фолклору или ликовној уметности, повезани су са овим културно-уметничким друштвом. КУД Звечан је организатор и Међународне ликовне колоније „Соколица“, која окупља ликовне уметнике из свих земаља бивше Југославије. Ови уметници долазе сваке године, у време Велике Госпојине, како би учествовали у колонији. Поред ликовне уметности, током ове манифестације одржавају се и песнички сусрети, на којима се додељују награде песницима за њихове истакнуте радове из претходне године.
„Ево, скоро су биле неке гусларске вечери и ми смо опет били ту да помогнемо и сценски, да уредимо сцену, да дамо простор, тако да се трудимо колико можемо. Ја кажем, некако, све може да функционише, али ако нема културних догађаја, по мом мишљењу, живот је баш сиромашан“, каже Миљан.
Истиче да је најлепши део рада у КУД-у снага заједништва. Свако окупљање, сваки пробни дан, њега подсећа на то колико је важно неговати културу и традицију, не само кроз игру, песму и реч, већ и кроз међусобну повезаност.
Зато КУД Звечан представља живи споменик традиције, мост између прошлости и будућности, на којем се прожимају генерације. У свету убрзаних промена, где су често на првом месту материјалне вредности, овај ансамбл показује да култура није луксуз, већ неопходност, темељ на којем почива идентитет сваког народа. Својим трајањем он остаје чувар сећања, али и светионик наде да ће, кроз уметност и заједништво, наша прошлост остати аутентична и незаборавна, а наша будућност сигурна и постојана.
Извор: Радио Контакт плус