Годишње награде Удружења новинара Србије (УНС) на Косову од ове године носиће имена истакнутих новинара – радијска награда по новинару Радету Томићу, награда која се додељује у категорији телевизијског новинарства Живојину Челићу, док ће награда за најбољу причу у штампи носити име Милисава Милића, одлучио је Извршни одбор УНС-а на Косову.
Трећу годину за редом УНС на Косову доделиће средином децембра награде за најбоља новинарска остварења у претходној години у три категорије – телевизијско новинарство, новинарство на радију и новинарство у штампи.
У области телевизијског новинарства може бити награђен и сниматељски рад, док категорија новинарства у штампи обухвата и интернет и агенцијско новинарство као и фотографију.
У све три категорије равноправно се може кандидовати и уређивање.
Награде које се додељују на Косову до сада, осим награде „Мирко Чупић“ коју додељује редакција „Јединства“ за истинито и истраживачко новинарство и за новинарску храброст, нису носиле имена.
Раде Томић
Раде Томић рођен је 1952. године у Куршумлији. Крајем шездесетих година његова породица се преселила у Приштину. Запошљава се у Радио Приштини 1984. године када је програм овог радија на српском језику емитован само четири сата дневно.
Био је уредник и водитељ информативне емисије «Новости дана» и вечерњег «Дневника», као уредник специјализованих емисија о збивањима на Косову и Метохији, а касније и активни учесник тих догађаја као члан Одбора Српског покрета отпора на Косову и Метохији.
Био је потпредседник Одбора за увођење целодневног програма на српском језику на Радио Приштини 1988. године, што је и остварено 1989. године.
Као уредник вечерњег «Дневника» 1988. године добио је прву награду на Фестивалу радијског стваралаштва у Охриду.
После изгнанства са Косова и Метохије био је одговорни уредник програма Радио Приштине, исељеног у Прокупље, где је остао до смрти 2004. године.
Добио је две годишње награде за новинарство Друштва новинара Косова и Метохије.
Живојин Челић
Живојин Челић је рођен 1966. године у Приштини. Радни век је почео 1988. године у тада отвореном Дописништву РТС-а у Приштини.
У РТС-у је радио 30 година на различитим позицијама. Од 1999. до 2001. године био је шеф продукције „Србија Данас“, а од тада до смрти, односно 2017. године, редитељ популарног квиза „Слагалица“. Хонорарно је седам година радио као продуцент и сниматељ агенције Ројтерс.
У периоду од 2002. до 2004. године био је и продуцент програма на Б92 – „Тимофејев“ и „Вече са Мирјаном Бобић“, док је од 2009. до 2015. године радио и као редитељ емисије „Породични лекар“ на Студију Б.
Основао је 2002. године и водио Удружење грађана „Веста“, прву продукцију непрофитног и образовног филмског и ТВ програма у Србији.
За документаристички рад, као аутор и продуцент, награђиван је на домаћим и међународним фестивалима.
Добитник је специјалне награде жирија на Међународном фестивалу туристичког, спортског и еколошког филма (МЕФЕСТ) и Златне маслине на Интернационалном филмском фестивалу у Бару за документарни филм „Како смо чекали Тиски цвет“ 2002. године.
За исти филм награђен је и 2003. године Златном плакетом на фестивалу Леонардо Парма у Италији, а годину дана касније (2004) Гран при за најбољи филм Београдског Фестивала документарног и краткометражног филма за филм „After life“.
Милисав Милић
Милисав Милић рођен је 1939. године у Букошу код Вучитрна. Четири деценије провео је у новинарству. Почео је омладинским гласилима у Косовској Митровици, где је био и главни и одговорни уредник Градске трибине младих.
Био је дописник «Борбе» и Радио Приштине из Косовске Митровице. Од 1965. године ради као дописник Радио Београда из Приштине. Половину радног века провео је као дописник Телевизије Београд са Косова и Метохије и шеф дописништва РТС-а у Приштини.
После бомбардовања СР Југославије од стране НАТО-а, остао је у Приштини покушавајући да одржи редакције програма на српском на Радио- телевизији Приштина. После напуштања Приштине са колегама је основао ТВ Мост у Косовској Митровици, чији је био и први директор.
Радио је и у локалним листовима, био главни и одговорни уредник градског гласила „Улпиана“, а касније и „Приштинског магазина“. Сарађивао је са НИН-ом, Дугом, Илустрованом Политиком…
Био је председник Друштва новинара Косова, председник Актива новинара дописника са Косова и Метохије и председник Савеза новинара Југославије.
Добитник је великог броја награда и признања – награде за годишње остварење РТВ Београд 1981. и 1987. године, УНС-ове награде «Светозар Марковић» 1982. године, Ордена Републике са бронзаним венцем и Новембарске награде града Приштине 1989. године.
Извор: УНС