Светска банка (СБ) очекује да ће економија Србије остварити раст по стопи од око четири одсто на средњи рок, и то првенствено захваљујући потрошњи, али делом и инвестицијама, речено је данас на представљању Редовног економског извештаја за Западни Балкан, који садржи анализе економске и социјалне ситуације и изгледе за економски раст.
Виши макроекономиста за Србију Лазар Шестовић рекао је да СБ за 2024. предвиђа раст по међугодишњој стопи од 3,8 одсто, што је више од претходно пројектованих 3,5 одсто и то захваљујући неочекивано добрим резултатима сектора грађевинарства и услуга у првој половини године.
Према очекивањима СБ, у Србији ће инфлација постепено опадати и остати у оквиру распона који циља Народна банка Србије (НБС), односно процене су да ће бити испод четири одсто.
Истакнуто је и да се тренутно предвиђа виши ниво фискалног дефицита него раније, пошто је држава одлучила да фактички обустави примену фискалних правила до 2029. у контексту обимне планиране јавне потрошње ради изградње инфраструктуре.
Речено је и да ће наставак привредног раста допринети изласку све већег броја грађана Србије из сиромаштва.
Међутим, према проценама СБ, преостали сиромашни грађани све више су концентрисани у категоријама пензионера, дугорочно незапослених и оних који су у потпуности изван радне снаге, па сходно томе, циљана социјална помоћ или други непосредни канали постаће неопходни за наставак смањења стопе сиромаштва.
Шестовић је навео и да се озбиљна суша која је овог лета погодила Србију значајно негативно одразила на пољопривреду, што како истиче може довести до снижавања пројектованог БДП-а за 2024.
На страни расхода, према речима Шестовића потрошња инвестиције били су главни покретачи раста у првој половини 2024, док је нето извоз остварио негативан допринос.
„Потрошња је почела да се опоравља због непрекидног повећања прихода као и стабилног силазног тренда инфлације. Како би се смањила изразита варијабилност резултата у пољопривреди и са њом повезаној прехрамбеној индустрији, Србија мора да усвоји јавне политике и инвестиционе мере за ублажавање негативног утицаја све озбиљнијих климатских шокова и подстакне учешће приватног сектора у спровођењу тих мера“, рекао је он.
Шестовић је казао и да се на средњи рок, према основном сценарију, очекује раст привреде Србије по стопи од око четири одсто наглашавајући да су уз ограничен простор за будуће пакете подстицајних мера, потребне и структурне реформе како би се убрзао раст у коме ће водећу улогу играти приватни сектор.
Он је додао и да је снажан раст БДП-а у првом и другом тромесечју 2024. последица опоравка потрошње приватног сектора и инвестиција.
Како каже са друге стране, нето извоз је остварио негативан допринос расту услед неочекивано ниског повећања извоза због слабије екстерне тражње, док је увоз остао на високом нивоу што се делом може објаснити повећаним инвестицијама.
Извор: Танјуг