Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић изјавила је данас да ће Србија до 2027. године ускладити све системске законе са прописима ЕУ, али да је одлука о пријему одлука сваке од 27 држава чланица Уније.
Мишчевић је у интервјуу за НИН, одговарајући на питање када ће Србија моћи да рачуна на средства одвојена на недавном састанку лидера са челницима Европске комисије, рекла да претфинансирање почиње чим ступе на снагу уредбе ЕУ и буду ратификовани споразуми о финансијској помоћи и о зајму, јер су то нови финансијски инструменти.
„Има шест важних мера које морамо да испунимо, а које смо сами предвидели. Осим напретка у диверсификацији снабдевања енергентима, најважнији је рад радне групе у парламенту која се бави спровођењем препорука ODIHR-a јер је неопходно направити баланс између мера које треба да унапреде социоекономски развој и мера које се тичу владавине права, посебно у области стабилних демократских институција“, навела је Мишћевић.
Истакла је да је председница ЕК Фон дер Лајен уврстила проширење у врх агенде Европске комисије и да после 10 година поново имамо комесара за проширење, док је до сада био комесар за преговоре о чланству и добросуседску политику.
Када је реч о заједничком тржишту, рекла је да су неке од мера већ спроведене, као укидање роминга, међусобно признавање диплома и квалификација, путовање са личном картом, а да сада предлог регионалног тржишта прати оно што се назива интеграција у европско тржиште и ту су констатоване три важне области – „зелени коридори“, који ће донети убрзање царинских процедура између Западног Балкана и Шенгена, затим SEPA, односно јединствени простор плаћања у еврима, а трећа област је споразум о усклађивању производње роба, познатији као AKA споразум.
Говорећи о такозваним „условима плаћања“, односно да нема новца док се не виде реформе, рекла је да реформска агенда садржи 98 индикатора дефинисаних у четири области, а то су питање препорука ODIHR-a, области које се односе на унапређење пословног окружења, на зелену и дигиталну транзицију и побољшање људских капацитета за остваривање реформи.
„Ми смо направили преглед корака у ове четири области који треба да буду предузети до краја 2027. године. Њихово испуњење је услов да добијемо средства. Ми смо озбиљни у намери да не буде кашњења“ истакла је Мишћевић.
Када је реч о приступном процесу, навела је да је после периода који сви називају замор од проширења сада ситуација потпуно другачија, а разлози за то су геополитика, геоекономија и пандемија, јер се, како је објаснила, показало током пандемије да ЕУ мора да рачуна на оне који су јој најближи, а нема ближег од региона Западног Балкана. Према њеним речима, овај простор је важан и када је реч о миграцијама јер је у овом моменту балканска рута потпуно затворена, а Србија је ту одиграла кључну улогу.
Одговарајући на питање зашто ЕУ дозвољава политички утицај Русије и Кине на Западном Балкану и на констатацију да би, када би нас ЕУ одмах примила, био елиминисан политички и економски утицај Русије и Кине, Мишчевић је рекла да су то аргументи које Србија користи у Бриселу.
Осврћући се на системе уласка и изласка из Шенгена и систем ETIAS, истакла је да то није враћање виза, већ да је реч о базама података ЕУ у које се укључујемо баш као држава која преговара чланство и која нема визе за улазак у ЕУ.
Одговарајући на питање да ли је 2028. могућ датум за улазак региона у ЕУ, као што је рекао представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак, навела је пример кластера који Србија покушава да отвори већ три године – конкурентност и одрживи развој. Према њеним речима, осам поглавља је у кластеру, још три морамо да отворимо, а ЕК нема ниједне замерке и већ три године понавља да је Србија, ако се цени по испуњености услова, спремна да отвори читав кластер и навела да је препрека сегмент који уноси геополитика, усклађивање са декларацијама заједничке спољне политике ЕУ.
Додала је да је ту и дијалог Београд-Приштина, а да у овом тренутку нема никога ко ће рећи да Србија није конструктивни партнер у том дијалогу. „Ако знамо да су то елементи који се оцењују, јако је тешко говорити о било којој години. Ми смо за наше унутрашње потребе дефинисали 2027. годину, а ту се поклапамо са реформском агендом из плана раста, као годину када ћемо све системске законе ускладити са прописима ЕУ. Али одлука о пријему је одлука сваке од 27 држава чланица Уније и то је увек политичка одлука“, навела је Мишчевић.
На питање шта се догађа са 20 отворених поглавља, поготово са најтежим поглављима, 23, које се односи на правосуђе, и 24, на слободу, безбедност, она је рекла да се на томе ради и да за оба поглавља постоји механизам мониторинга за спровођење акционих планова од 2016. године.
На питање хоће ли признање Косова бити формалан услов за улазак Србије у Унију, рекла је да то не може бити услов јер пет држава чланица ЕУ признају једнострано проглашену независност Косова. „Врло је јасно дефинисано, када је почео процес преговора, шта је услов за затварање поглавља 35, у којем се налази праћење дијалога Београда и Приштине. И то је споразум о свеобухватној нормализацији односа“, навела је Мишчевић и указала да статус никада није био предмет дијалога о нормализацији.
Говорећи о стратешком партнерству о одрживим сировинама са ЕУ, указала је да су њима потребни критични материјали и да су они Србији дали могућност, а на нама је да ли ћемо ту могућност искористити. Додала је да рударење литијума није услов за чланство у ЕУ, јер ЕУ каже да је ствар договора унутар државе да ли ћемо да искористимо читав потенцијал и оценила да има још довољно простора да се о томе разговара.
Извор: Танјуг