Министар културе Никола Селаковић изјавио је данас да је културна баштина на Косову и даље, у 21. веку, једно од најугроженијих културних добара у Европи и свету.
Селаковић је у Скопљу, на министарском састанку Платформи Западног Балкана за образовање и обуку, истраживање и иновације и културу, говорећи на тему заштите и промоције материјалног и нематеријалног културног наслеђа као ресурса инклузивног и одрживог развоја, истакао да је важно и питање заштите од намерног уништавања и скрнављења.
Он је указао да сарадња на међународном плану и у склопу међународних организација „не сме бити злоупотребљена за промоцију једнострано проглашене независности тзв. Косова, као што ни ова платформа не сме бити злоупотребљена у погледу прејудицирања статуса Косова и Метохије“, саопштило је Министарство културе.
„У интересу мира и стабилности, мора се указати дужно поштовање одговарајућим форматима дијалога и претходно постигнутим договорима“, нагласио је Селаковић.
Подсетио је да је од јуна 1999. године на КиМ порушено, уништено и спаљено преко 150 православних цркава и манастира, од којих су многи подигнути у XIII и XIV веку, као и 122 српска гробља, да је у марту 2004. за само два дана уништено, спаљено и оштећено 34 цркве и манастира, а разрушена три гробља.
„Треба знати да су неки од уништених и оштећених православних, средњевековних драгуља, били на списку светског културног наслеђа Унеска. Уништено је и покрадено више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. Уништено је и оштећено 5.261 надгробних споменика на 256 православних гробља, док на више од 50 гробља не постоји ниједан читав споменик“, навео је Селаковић.
Указао је да, истовремено, у северном делу Косовске Митровице, где живе Срби, на муслиманском гробљу ниједан надгробни споменик није оштећен, као ни на осталим албанским и муслиманским гробљима у српским срединама на Косову.
Говорећи о регионалној сарадњи, мобилности уметника и професионалаца у култури, министар је рекао да је слобода кретања универзална вредност и једно од основних људских права, али да је у нашем региону на најдрастичнији начин ускраћена припадницима српског народа на Косову.
Он је као пример навео да је у мају спречено извођење представе „Књига о Милутину“ у продукцији београдског позоришта Звездара театар забраном преласка позоришној екипи предвођеном реномираним глумцем Ненадом Јездићем, административне линије према Косову.
Селаковић је нагласио да је Србија спремна и отворена за конструктиван дијалог и истинско унапређење мобилности уметника препознајући креативност као изузетно значајан ресурс укупног развоја, али да истовремено тражи да се за остварење овог циља створе бар минимални услови и да престане атмосфера прогона и страха у којој живе Срби на Косову.
Извор: ТВ Мост, саопштење