Европска комисија израдила је нон пејпер у коме се оцењује да је потребно додатно ангажовање и политичка посвећеност Србије на продубљивању реформи и отклањању недостатака у циљу напретка у кључним поглављима 23 и 24 у области владавине права, а како би земља напредовала у приступним преговорима за чланство у ЕУ.
Како сазнаје Танјуг у дипломатским изворима у Бриселу, у том документу у вези са поглављима 23 и 24, оцењено је да је Србија, током извештајног периода од новембра 2023. године, наставила да спроводи ревидиране акционе планове за та поглавља и друге стратешке документе у области владавине права.
,,Привремена мерила из ових поглавља приоритет су за даљи укупни напредак у приступним преговорима. Као што је предвиђено ревидираном методологијом, додатна поглавља могу да буду затворена једном када Србија оствари овај циљ“, наводи се у нон-пејперу, а извори напомињу да нису тачни наводи неких медија да је то годишњи извештај, јер се он спрема за октобар.
У документу се објашњава да је његова сврха да Комисија, у складу са преговарачким оквиром за преговоре о приступању ЕУ са Србијом, пружи Савету преглед напретка Србије у поглављу 23 „Правосуђе и основна права“ и поглављу 24 „Правда, слобода“ и безбедност“ након извештаја о Србији из новембра 2023. године, а да је фокус на процени препорука из тог извештаја.
Напомиње се да је Србија радила на решавању питања истакнутих у извештају Комисије за Србију из 2023. године, уз оцену да у бројним областима, постоје кашњења у вези са доношењем акционих планова поглавља.
Како је оцењено, потребан је даљи рад на продубљивању реформи и отклањању недостатака, ,,посебно у кључним областима правосуђа, спречавању и борби против корупције и организованог криминала, слободи медија, слободи окупљања и другим основним правима, као и поступању према ратним злочинима“.
У документу се указује да се Србија конструктивно ангажовала и укључила неколико амбициозних реформи у свој нацрт Реформске агенде у оквиру Плана раста за Западни Балкан, који влада треба званично да усвоји.
Као пример наводи се да је Србија предузела конкретне кораке да смањи број упражњених места у правосуђу и тужилаштву, као и да би усвојила и применила нову стратегију за борбу против корупције и акциони план за период од 2023. до 2028. године и повећала своје резултате, укључујући и у случајевима корупције на високом нивоу.
Што се тиче основних права, наводи се да би Србија посебно подржала борбу против родно заснованог насиља и промовисала деинституционализацију, као и да би у потпуности ускладила медијске законе са правним тековинама ЕУ и стандардима Савета Европе.
Када је реч о борби против организованог криминала, како се додаје, Србија би изменила Закон о унутрашњим пословима и повећала резултате, као и да би повећала усклађеност са визном политиком ЕУ и ојачала капацитете у превенцији и борби против тероризма.
Што се тиче поглавља 23 „Правосуђе и основна права“, очекује се да ће Закон о Правосудној академији бити усвојен до краја 2024. године, „након позитивног мишљења Венецијанске комисије“, а да надлежни тренутно разматрају потребу за изменама и допунама Закона о седиштима и територијалној надлежности судова.
Додаје се и да се Србија позива да обезбеди да високи савети судства и тужилаштва, Влада и Скупштина ефикасно и проактивно бране независност правосуђа и тужилачку аутономију и оцењује да садашњи пословници ВС С и ВСТ тужилаца постављају основу за ефикасније реаговање и механизме заштите судија и тужилаца у случајевима недозвољеног утицаја.
Међутим, у документу се наводи и да „још увек није могуће у пракси уочити значајно смањење непримереног утицаја на судије и тужиоце“, као и да ни Скупштина ни Влада до сада нису поступали у случајевима недозвољеног утицаја, те да да остаје да се покаже „активнија и проактивнија улога српских институција“.
Спомиње се и препорука која се односи на побољшање ефикасности правосудног система и у потпуности спровела стратегија људских ресурса, а када је реч о процесуирању ратних злочина, оцењује се да није дошло до побољшања резултата.
Наводи се и да је Србија позвана на побољшање резултата истрага, подизања оптужница и правоснажних пресуда у случајевима корупције на високом нивоу и истиче да је број правоснажних пресуда у случајевима корупције на високом нивоу у 2023. порастао на 30 са 21 у претходној години.
Оцењује се и да „проактивне кривичне истраге још увек нису уобичајена пракса“, као и да постоји ризик од „политички мотивисаног мешања у истраге и кривично гоњење корупције на високом нивоу, иако су уведене нове заштитне мере“.
Спомињу се и позиви Србији на даљи напредак у спровођењу препорука Групе држава за борбу против корупције Савета Европе (ГРЕЦО), као и на усвајање нове стратегије за борбу против корупције, која ће се посебно бавити свим релевантним привременим мерилима и препорукама ГРЕЦО, и почетак њене примене.
У области основних права, наводи се да је Србија позвана да ојача институције за људска права, као и да примени и благовремено извештава о стратегијама за борбу против дискриминације које обухватају права ЛГБТQ особа, родну равноправност, насиље над женама и деинституционализацију, да се активно супротставља злочинима мотивисаним мржњом и успостави резултате истраге и осуда, као и да покаже опипљива побољшања широм земље у ефикасном остваривању права припадника националних мањина.
Што се тиче слободе изражавања, Комисија је препоручила Србији да своју медијску стратегију и акциони план спроводи без одлагања и навела препоруке у којима се Србија позива на јачање безбедности и сигурности новинара, као и медијског плурализма, те на обезбеђивање транспарентног и правичног суфинансирања медијских садржаја који служе јавном интересу, као и пуну транспарентност у власништву и оглашавању медија.
Када је реч о Поглавју 24: Правда, слобода и безбедност, у погледу спровођења препорука из Извештаја Србије о поглављу 24, позива се на измену Закона о унутрашњим пословима како би полиција била потпуно аутономна од Министарства унутрашњих послова и одговорна само тужилаштву током предистражних и истражних фаза и наводи да је МУП поново покренуо консултације са цивилним друштвом, а да тек треба да се процене пропорционалност и неопходност предложеног система видео надзора у јавним просторима и обраде личних података софтвером за препознавање лица.
Указује се на позиве на даљу имплементацију Акционог плана ЕУ за Западни Балкан и констатује да је Србија наставила да значајно доприноси управљању мешовитим миграционим токовима ка ЕУ, играјуц́и активну и конструктивну улогу и ефикасно сарађујуц́и са својим суседима и државама чланицама ЕУ.
Подсећа се на закључивање преговора о новом Споразуму о статусу Фронтекса и потписивање споразума и наводи да ће то омогућити даљу подршку Србији у управљању нерегуларним миграцијама и борби против прекограничног криминала тако што ц́е се омогућити Фронтексу распоређивање на границама Србије са суседним земљама које нису чанице ЕУ.
Наводи се и да је Србија вратила визе за шест земаља, али и да је усвојила план којим се обавезала на даље усклађивање визне политике на „само годину или шест месеци пре приступања ЕУ“, што, оцењује се, није испунило очекивања ЕУ.
Србија би, како се додаје, у свом нацрту Реформске агенде, до краја 2024. године радила на даљем усклађивању које се тиче најмање три земље, а наводи се да су настављени напори да се, уз подршку ЕУ, прими и смести значајан број држављана трећих земаља.
Напомиње се и препорука у којој се Србија позива да усвоји националну стратегију за спречавање и сузбијање трговине људима и заштиту и подршку жртвама, као и да повећа напоре у националној координацији за борбу против трговине људима.
У области организованог криминала, указује се на позиве Србији да систематским праћењем токова новца повећа ефикасност процесуирања предмета тешких и организованих криминала, уз оцену да „проактивне кривичне истраге и систематско праћење токова новца, посебно у случајевима необјашњивог богатства, нису уобичајена пракса“.
У документу се, између осталог, наводи и да до сада није било довољно праћења у погледу истраге и кривичног гоњења у вези са нападима на северу Косова.
Наводе се и препоруке којима се Србија позива на интензивирање борбе против складиштења, продаје и поседовања нелегалног ватреног оружја и указује да је у припреми нови Закон о оружју и муницији, а да би у нацрту Реформске агенде, Србија требало да измени Кривични законик до јуна 2025. године.
Извор: Танјуг