Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон изјавио је да питање чланства Србије у ЕУ остаје стратешки циљ. На том путу, који доноси много бенефита, Влада Србије води рачуна о очувању српске културе и традиционалних вредности, каже Гујон. Истиче да упркос изазовима с којима су суочени, хуманитарна организација “Солидарност с Косовом” наставља са радом, пружајући подршку Србима на Косову.
“Мисија Канцеларије за јавну и културну дипломатију је да креирамо јасне поруке намењене међународној јавности, истичући не само богату културну баштину, историју или уметност већ и економске приоритете и тежње Србије ка стабилности и миру. У активној сарадњи са страним медијима обезбедићемо тачне информације и активно ћемо се супротстављати свим нетачним представама и стереотипима који постоје”, каже Гујон за Курир.
Када је реч о недавно одржаним изборима за Европски парламент, каже да резултати дефинитивно дају шансу да се прошири мрежа европарламентараца који су спремни да чују и аргументе Србије у вези са очувањем виталних националних интереса и да их уваже као релевантне у својим политичким ставовима.
“Ову шансу ћемо искористити ако сви будемо заједно и напорно радили, и свакако да ће и то бити један од задатака Канцеларије на чијем сам челу, а управо афирмативним представљањем Србије у свету. Питање чланства Србије у ЕУ остаје наш стратешки циљ, ком смо максимално посвећени, иако то додатно компликује тешка геополитичка ситуација. На том путу, који доноси много бенефита, Влада Србије води рачуна о очувању српске културе и традиционалних вредности”, наводи Гујон.
Оцењује да су избори за Европски парламент донели највише разочарања пронатовској опозицији у Србији, јер су неки њихови фаворити остали без мандата.
“Овде мислим на првоборце против интереса Србије попут Виоле фон Крамон и Клемена Грошеља, уједно и најстраственије заговорнике независности Косова. Јасно је да до радикалне промене мишљења о питању Косова и Метохије у ЕУ неће доћи и ми ту ситуацију морамо да посматрамо рационално. Доказ да борба јесте тешка, али не и немогућа показује пример чланства Косова у СЕ, што се и поред свих притисака није догодило захваљујући одличним личним односима између председника Вучића и председника Макрона. Ко год да победи на предстојећим изборима, биће представник француске државе и ми ћемо с њима наставити да водимо разговоре и о том питању”.
Известан број Срба ушао је у Европски парламент у различитим земљама. Међу њима је и Француз српског порекла Александар Николић из странке Марин ле Пен. Гујон наводи да има све више Срба из дијаспоре који су активни у европској политици.
“Поред Александра Николића, замало да у парламент уђе и Константин Добриловић из ФПО у Аустрији и Андреа Котарац из странке Марин ле Пен. Имамо све више и више Срба из наше дијаспоре који су активни у европској политици. Давид Билбија из СПО из Аустрије је, на пример, кандидат за посланика у Аустрији крајем септембра. Супруга Александра Николића је такође у другом кругу парламентарних избора у Француској, као и Андреа Котарац. Раније смо имали једног посланика српског порекла у француском парламенту из Макронове странке, Живка Пака. Све те људе сам упознао. Они су лојални грађани земаља у којима живе, али су уједно и мост са Србијом јер, поред разумевања француског и немачког језика и њихове културе, разумеју и српски језик и културу, а то је велика предност. Без обзира на то којим странкама припадали, они су ресурс за Србију”, каже Гујон.
Подсећа да је недавно одржан свесрпски сабор дошао као одговор на срамну резолуцију о лажном геноциду у Сребреници, која је усвојена у Генералној скупштини УН. Додаје да пораз држава које су подржавале и иницирале ову резолуцију указује на храбру борбу коју је водила једна слободарска Србија.
“Из тог разлога управо теже да и овај сабор представе у контексту нарушавања Дејтонског мировног споразума и да задрже наратив у ком је Србија једини кривац за све лоше што се дешава у Босни и Херцеговини. Свесрпски сабор је промовисао јединство српског народа, који живи у више држава, не заборавимо и представнике Срба из Црне Горе и Северне Македоније, управо преко културе, традиције, ћириличног писма, али и заједничких инфраструктурних пројеката који треба да олакшају наше повезивање. Морао бих да истакнем и меморијални комплекс Доња Градина, који ће бити посвећен жртвама геноцида у Јасеновцу и чија изградња је дефинисана као апсолутни приоритет Републике Србије и Републике Српске. Народна скупштина Републике Српске је 2. јула усвојила ову декларацију, што ће ускоро учинити и наши народни посланици, и то јасно показује да ће Србија увек бити уз Републику Српску, као гарант изворног Дејтонског мировног споразума”, наводи Гујон.
Истиче да упркос изазовима с којима су суочени, хуманитарна организација “Солидарност с Косовом” наставља са радом, пружајући подршку Србима на Косову.
“Пре шест година забрањен ми је улазак на Косово. Тада сам ухапшен, претресан и изложен претњама косовске полиције. Све то је оставило дубок траг на мојој породици. Најважније је да наша хуманитарна организација наставља с радом, пружајући подршку Србима на Косову и Метохији упркос изазовима с којима смо се суочили. Забрану уласка у јужну српску покрајину посматрам такође у контексту ширења терора и страха међу српским живљем, што врхунац достиже за време тренутне власти Аљбина Куртија. Забрана мог уласка на простор КиМ, а самим тим и покушај спречавања хуманитарног рада, мали је део јасне намере да се спроведе етничко чишћење Срба помоћу модела који називамо „тиха олуја“. Сматрам да ничија није горела до зоре, тако да верујем да ће се ситуација променити и да ће Срби на КиМ једног дана живети слободно, а да ћу ја имати слободу да их посетим. Радујем се том дану”, рекао је Гујон.
Извор: Курир