Некадашњи амбасадор Србије у Мађарској Раде Дробац оценио је да званична Будимпешта зна колики значај Србија придаје Косову и уколико јој се укаже прилика – неће пропустити да повуче одлуку о признању, али да у овом тренутку то није реално очекивати.
“Да би Мађарска повукла признање тзв. Косова мораће, по мом мишљењу да се још драстичније промене међународне околности и да таква одлука не буде драстично на штету њених односа са западним блоком, нити да угрози њено чланство пре свега у ЕУ, али и у Нато. До тога може доћи и релативно брзо, али и не мора, зависно од даљег развоја међународних односа, разрешења односа ЕУ-САД и сукоба у Украјини. У сваком случају, Мађарска данас зна колики значај Србија придаје Косову и Метохији и одбрани њеног суверенитета и територијалног интегритета и ако се укаже прилика, неће је пропустити”, изјавио је Дробац за Косово онлајн.
Наглашава да последње одлуке званичне Будимпеште говоре о јасној политици независности ове државе у одлучивању по кључним међународним питањима, али да није реално очекивати да се међу тим одлукама нађе и повлачење признања Косова.
“Гласање против Резолуције о Сребреници је за сада врх мађарске самосталне политике, као и гласање против придруженог чланства Косова у Парламентаној скупштини Натоа. Мађарска је и у погледу многих других питања показала своју самосталност и независност, на пример по питању односа са Републиком Српском. Али, повлачење признања Косова, за сада, још није реално. Мађарска првенствено чува сопствене интересе а таквим чином би их угрозила јер би сигурно дошла под удар западних земаља, пре свих САД и Велике Британије, па и Немачке и Француске, што би Мађарску заиста коштало, и она, чини ми се, још увек није спремна на то”, навео је Дробац.
Он је оценио да Мађарска последњих десетак година води све одлучнију и јаснију политику одбране својих националних и државних интереса.
“Актуелни развој догађаја на међународном плану присиљава Мађарску да последњих десетак година води све одлучнију и јаснију политику одбране својих националних и државних интереса, у чему се све чешће разилази са укупном политиком и ЕУ и Нато, не прихвата спољна наметања и све чешће се у својим одлукама води својим интересима”, казао је Дробац.
Подсећајући да је Мађарска била једна од првих држава која је марта 2008. године признала Косово, али и промовисала ту независност, Дробац истиче да је званична Будимпешта почела да мења тај став када је схватила да Србија то неће мирно гледати и да се то може негативно одразити на билатералне односе две земље, а последично и на статус и привилегије мађарске мањине у Србији.
“Од 2013. године Мађарска је знатно ублажила своју подршку тзв. Косову, избегавала да га промовише на скуповима у Мађарској, што је раније чинила, али још увек не у мери да своју лојалност према Нато, ЕУ и САД доведе у питање. У последње две године, усложили су се међународни односи, Мађарска сигурно неће да ратује за туђе интересе, и због тога она представља неку врсту опозиције у ЕУ и Нато, па и целом западном блоку, једноумљу и беспоговорној подршци Украјини и свим западним пројектима”, каже Дробац.
Билатерални односи Србије и Мађарске, истиче, и поред различитих позиција две земље данас су на нивоу стратешког партнерства.
“Данас су односи две суседне земље на нивоу стратешког партнерства и блиске сарадње, али им је положај ипак веома различит. Мађарска је чланица ЕУ од 2004, Натоа од 1999. и део је Западне колације земаља које воде заједничку спољну политику и тиме има делимично ограничен маневарски простор за самостално деловање. У првим годинама након отопљавања односа Мађарска се држала својих обавеза према Натоу и ЕУ прилично чврсто, међутим промене на светској политичкој сцени, као и развој билатералних односа са Србијом довели су је у дилему до које мере да такву политику следи”, истиче Дробац.
Подсећа да је узлазна путања билатералних односа започела крајем 2012. године.
“Свеукупни односи Србије и Мађарске су кренули узлазном путањом крајем 2012. године и од тада су се стално развијали и на политичком и на економском плану. Дотадашње неповерење и ретки контакти на високом и највишем нивоу су полако интензивирани, нарочито после 2013. и ‘историјског помирења’ којим су у великој мери превазиђене, или знатно ублажене, разлике у гледању на историјске догађаје у Другом светском рату”, каже Дробац.
Додаје да томе доприносе не само сличан геополитички положај и интереси Мађарске и Србије, већ и евидентно сличне последице као резултат брзих и неочекиваних збивања на ширем геополитичком плану.
“Од мигрантске кризе, гасне кризе, рапидне деградације међународних односа на глобалном плану, а посебно учесталлих тензија у региону, упутиле су две земље на сарадњу и грађење међусобног поверења. То је довело до добрих и све бољих односа руководстава обе земље, на највишем и високом нивоу. Сусрети су чести, не само званични, већ и бројни радни. Лидери двеју земаља, као и њихови сарадници, се редовно састају и консултују око питања из сфере билатералних односа, али и питања из међународних односа, која све више утичу на све земље, па и на Србију и Мађарску”, закључује Дробац.
Извор: Косово онлајн