Датум ступања на снагу оснивачке Повеље Уједињених нација, 24. октобар 1945. године, обележава се и слави као Дан ОУН.
Повеља је иначе потписана 26. јуна 1945. да би ступила на снагу 24. октобра исте године и тај датум прихваћен је као Дан ОУН. Било је неопходно, претходно, да је ратификују сталне чланице Савета безбедности, односно Британија, Француска, Кина, Сједињене Америчке Државе, Совјетски Савез.
Коначно, Генерална скупштина ОУН 1947. године усвојила је одлуку да се датум ступања на снагу Повеље ОУН, надаље обележава као Дан ОУН, да би за међународни празник, Дан Организације уједињених нација, 24. октобар, био проглашен 1971.
Концепт Уједињених нација израстао је из искуства Другог светског рата, када је одлучено да се створи тело које ће превазићи слабости међуратног Друштва народа, формално распуштеног тек 18. априла 1946. али неефикасно годинама уочи избијања рата 1939.
Поучени тешким искуствима које је тај рат донео савезници су били одлучни да устроје тело које би надаље регулисало односе међу државама, у нади да ће тим путем бити предупређене могуће опасне ситуације у будућности.
Осим мера политичко дипломатске природе, замишљено је и обликовање принципа међународне економске сарадње, такође с намером да се онемогуће кризне ситуације које могу имати опасне последице. Обликовање тела попут Међународног монетарног фонда или Светске банке резултат је таквих настојања.
Повеља УН разматрана је и уобличена током Конференције у Сан Франциску, која је започела 25. априла 1945. Повељу су потом, после двомесечног рада, потписали представници 50 земаља, 26. јуна те године, у Сан Франциску.
Садржала је тумачење циљева ОУН, разраду структуре и тела организације која је тада била у оснивању. Прецизирани су главни органи, као Савет безбедности, Генерална скупштина, Међународни суд правде, Економски и социјални савет, Старатељски савет.
Чланице су Повељом обавезане да негују мир, међународно право, поштују људска права, као и да усаглашавају економске и социјалне видове сарадње.
Документ почиње преамбулом, и садржи укупно 111 чланова у 19 поглавља. Преамбулом је истакнута општа изјава о циљевима организације уз прокламовање обавезе да се чланице држе уговореног. Настала је по узору на уставна начела САД. У даљем тексту, кроз 19 поглавља разрађени сви детаљи функционисања ОУН.
Уједињене нације обликоване су током више скупова представника земаља савезница за време Другог светског рата, почев од Конференције у Лондону 12. јуна 1941, када је обелодањена Изјава на тему циљева и принципа заједничке борбе. Наглашавана је, већ тада, потреба да се у потоњем свету изгради економска односно социјалну стабилност за све. Стога је прокламована потреба међусобне сарадње „слободних народа“ не само у ратним напорима него и у изградњи поратног света.
Два месеца доцније уследила је заједничка изјава Сједињених држава и Уједињеног краљевства, која је донела разраду истицаних начела. Била је то Атлантска повеља. Кроз садржину осам тачака тог документа наглашене су све кључне одредбе које ће потом бити унете у оснивачка акта ОУН.
Првог дана наредне 1942. представници 30 земља савезница потписали су Декларацију Уједињених нација, којом су поновљени наведени принципи уз нагласак на заједничку борбу против земаља Осовине. Тада се појављује назив Уједињене нације. Међу потписницима Декларације нашли су се и представници избегличке Владе Краљевине Југославије.
Потом, током Конференције у Дамбартон Оуксу, у Џорџтауну код Вашингтона, лета/јесени 1944. принципи међународне организације у настајању су даље разрађени и прецизирани. Структура система ОУН је тада углавном уобличена.
Даља усаглашавања била су плод савезничке Конференције на Јалти фебруара 1945. Тема је тада био начин рада потоњег Савета безбедности.
Коначно, Прво заседање Генералне скупштине ОУН одржано је 10. јануара 1946. у Лондону, да би прво окупљање Савета Безбедности уследило седмицу касније.
Извор: Танјуг