Светски дан хране се данас традиционално обележава у више од 150 земаља широм света, са циљем подизања свести о проблемима глади и сиромаштва у свету, али и безбедности хране.
Подршка одрживој производњи и преради, поједностављење процедура за трговину храном и бољи услови за младе пољопривреднике кључне су препоруке НАЛЕД-а поводом Светског дана хране.
Суше, поремећаји у трговини и скупи репроматеријали повећавају притисак на произвођаче и прерађиваче, док губици током производње, транспорта и складиштења додатно оптерећују ланац снабдевања. Зато НАЛЕД позива да се кроз предвидиве прописе и циљану инвестициону подршку ојача отпорност прехрамбеног сектора.
“Нестабилност цена хране на светском тржишту и високи трошкови пословања најтеже погађају примарне произвођаче и прерађиваче, који не смеју остати амортизери глобалних криза. Сигурност снабдевања храном потребно је да градимо јачањем домаће производње и прераде, кроз изградњу стабилних услова пословања и смањење административних препрека. Истовремено, развој мора да почива на очувању земљишта, воде и ваздуха, јер без здравих природних ресурса нема ни дугорочно одрживе производње”, каже Тодо Терзић, шеф Јединице за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у.
Међу приоритетима које НАЛЕД истиче јесте доношење законског оквира за препознавање и подстицање модела регенеративне пољопривреде, која доприноси обнови плодности земљишта, очувању биодиверзитета и ефикаснијем коришћењу ресурса. Подршка овим праксама треба да помогне произвођачима да повећају отпорност усева на суше и климатске промене, уз одговорну употребу агротехнике.
НАЛЕД препоручује и снажнију инвестициону и промотивну подршку органској производњи и производима са заштићеним географским пореклом. Улагања у сертификацију, стандарде квалитета, савремену опрему и прерађивачке капацитете омогућила би бољи пласман домаћих производа и веће приходе. Важно је да додатна подршка инвестицијама не умањи постојећа директна давања пољопривредницима, која су ослонац њихове ликвидности и планирања производње.
Једна од предложених мера је и поједностављење спољнотрговинских процедура. Чекање камиона на границама повећава трошкове и ризик од кварења хране, нарочито свежих производа. Зато НАЛЕД предлаже дигитализацију царинских, фитосанитарних и ветеринарских поступака и електронску размену сертификата, како би се уз бржу обрада документације и бољу координација надлежних служби омогућио ефикаснији промет робе.
Важан правац унапређења јесте и повезивање научноистраживачких организација са привредом, на чему НАЛЕД посебно ради као представник EIT Food-a за Србију, водеће европске иницијативе за иновације у прехрамбеном сектору, коју подржава Европски институт за иновације и технологију (ЕИТ). Доступнија стручна подршка, примена сензорских и сателитских података за прецизно наводњавање и ђубрење, као и модернизација складиштења, могу да смање губитке и потрошњу ресурса.
“Млади пољопривредници треба да буду носиоци модернизације, а за то су им потребни лакши приступ земљишту, повољније финансирање и наменски програми за покретање пословања. Њихов останак на селу зависи и од квалитета живота. Уз путеве, поуздано снабдевање струјом и интернет, неопходни су доступни образовни, културни и спортски садржаји и простори за дружење. Генерацијска обнова је развојни приоритет, јер будућност производње хране зависи од људи који желе да на селу живе, раде и стварају породицу“, истиче Терзић.
Извор: НАЛЕД
