Приштинске институције изабрале су председницу Јустину Широку Пуљу, формирале владу и на тај начин после више од две године те институције и постоје, али питање је да ли ће то донети политичку стабилност на Косову, изјавио је координатор Националног конвента за поглавље 35 Драгиша Мијачић и додао да када је реч о положају Срба на Косову, Широка Пуља може да има значајну улогу јер, како каже, „Косово вапи за особом која може успоставити дијалог између етничких заједница“.
Мијачић је за Танјуг казао да Широка Пуља на тој функцији представља национално јединство и додао да би управо она могла да покрене такав један поступак као што је успостављање дијалога међу етничким заједницама.
Према његовим речима, претходна председница Косова Вјоса Османи је у својој првој јавној изјави рекла да су Срби починили холокауст.
„Ми нисмо више починили геноцид, него холокауст. Након тога више није постојала могућност да Срби и Албанци седе заједно. Видећемо да ли ће госпођа Широка Пуља да направи исту грешку. Искрено се надам да неће“, казао је Мијачић.
Како је навео, када је у питању понашање косовског премијера Аљбина Куртија, две ствари су битне, од којих је једна међународни фактор, а друга шта у ствари Срби желе на Косову и шта држава Србија жели у тим односима на Косову.
Он је оценио да Курти не жели да протера Србе да не живе на Косову, већ да хоће да их протера из политичког живота. „Он каже: ‘Ви можете да живите на Косову, али да немате политичка права која имате и да не постојите у политичком простору’. Срби на Косову више и не постоје у политичком простору“, рекао је Мијачић.
Говорећи о конституисању институција, Мијачић наводи да је Курти имао велики проблем да конституише институције онако како је њему одговарало, односно да постави председника који неће бити значајна политичка личност и која ће бити маргинална и у спољнополитичким односима и на унутрашњем плану. „Јустина Широка Пуља је академик, она је председница Косовске академије наука и уметности, једна значајна фигура на унутрашњем плану, али није значајна политичка фигура. И отуда се не очекује од ње да има такве успехе какве је имала Османи“, додао је Мијачић.
Наводећи да је услов за избор Широке Пуље био да се усвоје измене закона о Специјализованим већима, Мијачић је казао да је велико питање да ли ће тај закон проћи треће читање, као и да ли ће моћи да прође на косовском уставном суду.
Истакао је да је питање како ће се односити Европска унија према том закону и додао да је прво саопштење било доста оштро. „Специјализована већа Косова су независни судски орган. Он јесте формиран од стране институције Косова, али је одређено функционисање тог суда и он је потпуно независан орган. Он има и свог омбудсмана, он има свој статут, могућност косовских институција да утичу на рад овог суда, укључујући и уставни суд Косова и парламент и остале институције је прилично лимитиран“, рекао је.
Указаје да законом покушавају да измене мандат суда, да суд не може да суди за злочине који нису директно наведени у извештају Дика Мартија, да највећа казна може да буде 15 година и да ограниче временски период за који се суди.
„Претходни временски период је био од 1. јануара, 1998. до 31. децембра 2000. Сада се гледа од 20. јуна 1999. до 31. децембра 2000, што ће рећи након оружаних сукоба, након војне интервенције. Сва она дешавања која су била током рата нису више предмет суђења. Мислим да Европска унија, пре свега, а и све остале чланице међународне заједнице који подржавају рад овог суда, свакако неће прећи преко тога“, казао је Мијачић.
Наводећи да је немогуће у политичком, правном и институционалном систему Косова да се утиче на рад Специјалног суда, Мијачић је казао да је тај суд толико себе заштитио да приштинске институције не могу ништа да ураде по измени било ког става. „То је узалудан посао. И то Курти зна, али њему је било битно да се изабере председница, а онда касније ће тај закон отићи низ воду. Мислим да ће бити тај случај“, рекао је Мијачић.
Говорећи о разлогу због чега су приштинске институције кренуле у измену тог закона, односно о пресуди четворици бивших лидера ОВК, Мијачић каже да су осуђени за командну одговорност и да им се није судило за период после рата јер је тада распуштена ОВК. „У питању је индивидуална пресуда. Али то не значи да неким другима не може да се суди“, додаје.
Каже и да је битно видети шта пише у пресуди Хашиму Тачију и додаје да се против њега води још један судски процес за утицај на сведоке. „Неће Европска унија остати нема на ово што се дешава, али то питање није дошло на ред. Специјализована већа Косова финансира један одређени број земаља које подржавају рад тог суда и Европска унија. Тако да неће моћи Косово тек тако лако да промени ову ситуацију“, додао је Мијачић.
Навео је и да је у том процесу у којем је донета пресуда урађена добра заштита сведока што је, како је додао, недостајало свим претходним поступцима. „Овде су заштитили сведоке. Већина жртава су Албанци, има један део и Срба, али већина жртава су Албанци. То су Албанци пре свега из редова Руговине политичке партије тако да је то дошло на наплату, све оно што су они радили“, рекао је Мијачић.
Истакао је и да не верује да ће након пресуде доћи до катарзе у косовском друштву, нарочито у овој генерацији.
Извор: Танјуг