Генерални секретар Министарства спољних послова Србије Душан Козарев учествовао је данас на пленарном делу Четврте међународне конференције о несталим лицима у Бакуу и том приликом истакао да Србија придаје велики значај решавању питања несталих из времена сукоба на простору бивше Југославије, када је, како је навео, нестало око 40.000 људи, док се више од 9.500 особа и даље води као нестало у региону.
Говорећи о Косову, указао је на бројне случајеве киднаповања и нестанака Срба и припадника других неалбанских заједница, нагласивши да ни више од две и по деценије након сукоба судбина свих несталих није расветљена.
„Случајеви попут монструозне трговине људским органима у ‘Жутој кући’, у којима судбина жртава остаје неразјашњена чак и после 28 година, остају непобитан доказ селективне правде и двоструких стандарда међународне заједнице“, рекао је Козарев, додајући да је важно имати у виду да ниједан припадник ОВК није одговарао за ове злочине.
Козарев је, на конференцији која је окупила високе владине представнике, званичнике међународних организација и признате стручњаке, истакао да Србија настоји да реши што више случајева пре свега због породица које деценијама чекају одговор о судбини својих најмилијих.
Као конкретан пример регионалне сарадње навео је Регионалну базу података активних случајева несталих лица из оружаних сукоба на простору бивше Југославије, развијену у оквиру Берлинског процеса уз подршку Међународне комисије за нестала лица, саопштило је Министарство спољних послова.
Истакао је, међутим, да је у претходних неколико година, услед политизације читавог процеса, дошло до застоја у сарадњи са институцијама Хрватске и на Косову , што је резултирало занемарљивим бројем решених случајева несталих лица.
„Више од 1.500 Срба са подручја данашње Хрватске и даље се води као нестало, док је током злочиначке операције ‘Олуја’ више од 250.000 Срба протерано са својих огњишта. Образац затирања српског постојања догодио се и широм Босне и Херцеговине, у Сарајеву, долини Неретве и деловима Подриња и Посавине, где бројне породице и даље остају у агонији, несвесне судбине својих најмилијих“, навео је Козарев.
Нагласио је да је утврђивање судбине несталих пре свега хуманитарна и цивилизацијска обавеза и да је за напредак неопходна континуирана сарадња надлежних институција, међународних организација, форензичких стручњака и породица несталих.
Говорећи о трагичним искуствима српског народа, Козарев је подсетио на страдања током Првог и Другог светског рата и ратова деведесетих, када су Срби били изложени тешким злочинима, прогону и етничком чишћењу.
„Најмрачније поглавље овог страдања исписано је током Другог светског рата у фашистичкој Независној Држави Хрватској, где је над нашим становништвом почињен геноцид у логору Јасеновац, када је приближно 500.000 Срба брутално и свирепо истребљено од стране усташа, док је укупан број жртава достигао око 700.000“, истакао је Козарев.
Козарев је додао да, под руководством председника Александра Вучића, Србија остаје посвећена међународној и регионалној сарадњи усмереној на пружање одговора породицама несталих, као и размени и провери информација које могу допринети решавању преосталих случајева, закључивши да расветљавање судбине несталих представља важан допринос поверењу, помирењу и трајном миру у региону.
Конференцију је путем видео-обраћања отворио председник Републике Азербејџан Илхам Алијев, док се на званичној церемонији отварања присутнима обратио и председник Државне комисије Републике Азербејџан за ратне заробљенике, таоце и нестала лица Али Нагијев.
Догађају су присуствовали и представници Комисије Владе Републике Србије за нестала лица и Удружења породица киднапованих и несталих лица „Суза“, као и чланови делегације МСП, укључујући и амбасадора Србије у Бакуу Драгана Владисављевића, наводи се у саопштењу.
Извор: Танјуг