Први потпредседник владе и министар финансија у техничком мандату Синиша Мали изјавио је данас да ће бруто домаћи производ Србије ове године бити око 97 милијарди евра, а стопа раста између 3,5 и 3,7 одсто.
Казао је и да економска политика коју је у претходном периоду водила Влада Србије “гарантује просперитет и јачање животног стандарда грађана“, а да томе у прилог говори и чињеница да је економија три пута јача него што је била 2012. године.
‘Јачина економије се мери по висини БДП, он је вредност свега што се произведе у року од годину дана. Ове године БДП ће бити око 97 милијарди евра, док је 2012. године био око 35 милијарди евра. Наша економија је данас око три пута јача него пре 14 година. Када се упореди учешће јавног дуга у БДП, он је ове године 43,7 одсто, док је 2012. године био изнад 50 одсто, навео је Мали гостујући на ТВ Блиц.
Према његовим речима, када се погледа политика од 2012. године до данас, њу су пратиле , како каже, инвестиције, раст плата, пензија и минималне зараде, а креирано је и пола милиона радних места.
Мали је навео да ће Србија ове године имати стопу раста између 3,5 и 3,7 одсто, те да ћемо бити у топ три економије Европе, док следеће године, како каже, Експо 2027 треба да допринесе расту од преко четири одсто, па ће Србија бити међу првима по тој стопи раста на европском континенту.
Значајан успех је, како је додао, стабилан девизан курс, који је допринео очувању животног стандарда грађана.
Како курс може да утиче на стандард, министар је илустровао и конкретним примером да би се, ако се данас има просечна зарада од 121.400 динара и кредит од 300 евра, у случају померања курса та рата са око 36.000 динара повећала на око 54.000 динара.
Министар је навео да је раст плата у Србији већи од раста нивоа инфлације, што се може поткрепити конкретном статистиком.
“У последњих осам година плате су расле више од нивоа инфлације. Рецимо, просечна зарада у јулу је била око 121.400 динара и она је за 11,3 одсто номинално, а за 9,2 одсто реално, већа од плате у јулу прошле године, навео је он и додао да је у Србији у јулу ове године инфлација била 1,9 одсто, а у августу 2,2 одсто.
Са друге стране, казао је, држава је све урадила како би ту инфлацију држала под контролом – смањене су акцизе на гориво, цене лекова, док је прошле године донета и мера ограничења трговачких маржи која је утицала на цену хране.
Имајући у виду спољне политичке околности које су пратиле владу, навео је, успех се не може оспорити јер је постигнут у условима мигрантске, украјинске и енергетске кризе, затим увођења америчких санкција и тарифа, а ту је и сукоб у Персијском заводу који још траје.
Министар каже и да се повремено могу чути погрешне интерпретације када је реч о јавном дугу и дефициту.
“Нама јавни дуг спорије расте у односу на раст БДП-а, што значи да улажемо новац на прави начин, у нешто што креира нову вредност“, казао је он, уз напомену да Србија спада у ниско задужене земље, јер је дозвољени ниво задужености по Мастрихту 60 одсто.
Да је тако, додао је, потврђује и инвестициони кредитни рејтинг.
Он је навео да је важна, не само висина дуга, већ и на шта се он троши, те да се тај новац улаже у нове инвестиције и раст домаће економије. Реч је о улагањима у инфраструктуру, енергетику здравство, нове фабрике, технологије, јер у крајњој инстанци од тога расту плате и пензије. Пре 2012. године, додао је министар, већи део тог новца ишао је у потрошњу.
Министар је истакао да ће се наставити са улагањем у домаће компаније, али и да ће се наставити са привлачењем страних инвеститора, јер то чине и остале европске земље.
“Број домаћих компанија које подржавамо са субвенцијама је већи од страних и ја ту не правим разлику. Мени су стране и домаће компаније једнако важне јер долазе у Србију, овде се запошљавају људи. Ми смо апсолутни шампиони када су СДИ у питању, али морате да знате да са тим инвестицијама долазе нове технологије. Пре месец дана прва фабрика хуманоидних робота отворена је у Србији“, рекао је он и додао да Србија не жели да заостаје за светом када су улагања у вештачку интелигенцију и нове технологије у питању.
Мали се осврнуо и на Експо, истакавши да је та манифестација наша највећа развојна шанса, те да наредне године треба да угостимо више од 140 земаља учесница.
“Цео свет ће доћи у Србију и то је за нас одскочна даска за још убрзанији развој након 2028. године. Нама Експо није само Београд и ми смо програмом ‘Скок у будућност’ предвидели и друге пројекте – путеви, брзе пруге, што су улагања која гарантују раст, али и да се представимо свету на прави начин“, подвукао је он.
Нагласио је и да је трошење новца из буџета транспарентно, да се предлог буџет шаље две недеље пре расправе посланицима, сама расправа о њему је транспарентна, а у року се усваја и завршни рачун о реализацији буџета.
Министар је казао да се Србија променила, да за људе у Србији постоји перспектива, те да не морају да одлазе у иностранство.
“Оно што треба да урадимо је да унапредимо систем образовања, јер се мења структура кадрова неопходна за нове послове. Већ сада се не може без вештачке интелигенције, дуалног образовања и да људи који добијају дипломе одмах буду спремни да крену да раде“, нагласио је Мали.
Извор: Танјуг