Премијер Србије у техничком мандату порф. др Ђуро Мацут поручио је данас да старије генерације младе морају да уче да свака идеологија која људе дели на оне који вреде и оне који не вреде води у трагедију и додао да је снага Србије у миру и стабилности.
„Морамо их учити да је сваки људски живот вредан поштовања и својим примером показати да се Србија залаже за мир, стабилност и дијалог. Јер у миру и стабилности је наша снага“, казао је Мацут, обраћајући се на обележавању Дана сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Другом светском рату у Јајинцима.
Наводећи да нас историја понекад упозорава тихо, а понекад местима као што су Јајинци, Мацут је казао да зато данашња церемонија није само чин сећања и чувања достојанства жртава, већ и обећање да ћемо учинити све да генерације које долазе никада не упознају страхоте које су преживели они чије успомене данас чувамо.
„У времену када свет поново пролази кроз тешка искушења, морамо знати да мир није нешто што се подразумева. Мир морамо свакога дана да чувамо, а дијалог да негујемо. Србија има трајну обавезу да чува успомену на невино страдале и да истину о њиховим животима преноси будућим генерацијама. Зато Србија неће заборавити Јајинце“, нагласио је он.
Мацут је казао да су Јајинци место на којима се историја осећа и подсетио да су ту, током најмрачнијих година Другог светског рата, насилно прекинути животи десетина хиљада људи: Срба, Јевреја и Рома, жена и мушкараца, стараца и деце.
„Људи различитих вера и порекла, са једном заједничком судбином, постали су жртве идеологије која је човеку одузела право да буде човек“, казао је Мацут.
Како је додао, када се каже „десетине хиљада“, говори се у бројкама, али иза сваког броја стајао је један човек, једно име, једна породица и један дом који је остао празан.
Према његовим речима, данас се клањамо свим невино страдалима и подсећамо да ниједна жртва није статистика.
„Свака жртва била је нечији свет. Наша је обавеза да памтимо: без мржње, али и без заборава. Да говоримо истину о злочинцима, али и да не дозволимо да сећање постане разлог за нове поделе“, поручио је Мацут.
Танјуг
Државна церемонија поводом обележавања Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја током Другог светског рата почела је служењем помена код Централног споменика у Спомен-парку „Јајинци“.
На државној церемонији, присуствовали су премијер Србије у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут,чланови Владе Србије, директор Безбедносно информативне агенције (БИА) Владимир Орлић, начелник генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић, као и представници дипломатског кора страних амбасада, јеврејске и ромске заједнице у Србији и чланови породица страдалих.
Они су после помена положили венце на месту највећег страдања на територији окупиране Србије у Другом светском рату где су, према званичним подацима, од лета 1941. до јесени 1943. године нацисти стрељали 80.000 Срба, Јевреја и Рома.
Полагање венаца испраћено је интонирањем химне Србије оркестра почасне гарде Војске Србије.
Стрељања у Јајинцима трајала су од јула 1941. до новембра 1943. године, а немачки Гестапо је од 8. новембра 1943. до 2. априла 1944. године вршио ексхумацију и спаљивање лешева, како би сакрио трагове злочина.
Комисија за утврђивање ратних злочина, која је формирана одмах по завршетку Другог светског рата, након истраге је изнела податак да је на стратишту у Јајинцима страдало 80.000 људи.
У Јајинце су редовно довођени и стрељани логораши из Бањичког логора, а као место за стратише изабрано је бивше војно стрелиште у близини Јајинаца, испод Авале, као најподеснији простор како за погубљења десетина хиљада људи, тако и за сахрањивања оних који су убијени угљенмоноксидом у душегупкама.
Околна густа шума и постојање насипа и грудобрана, чинили су цео простор адекватним за неометана стрељања.
Стрелиште се налазило на друму Београд – Авала у селу Јајинци. До њега се долазило из два правца – из Београда и из Раковице.
Заробљеници осуђени на смрт довођени су у Јајинце Авалским друмом из београдских затвора и логора. По изласку из камиона, жртве су, уском, кривудавом стазом, спровођене до места егзекуције. На путу до стратишта некада би сатима чекали испод надстрешница импровизованих барака, до тренутка када би дошао ред за њихово погубљење.
За копање рака у Јајинцима у које су сахрањивана тела стрељаних и угушених угљенмоноксидом били су ангажовани радници са Централног и Новог гробља у Београду.
Масовне гробнице су копане за 100 до 300, а некада и више лешева.
Спомен-парк Јајинци има више сегмената и његово формирање почело је 7. јула 1951. године постављањем споменика на самом улазу у споменички комплекс.
Извор: Танјуг