Октобар се широм света обележава као Међународни месец борбе против рака дојке, са циљем да се јавност алармира и подигне свест о пресудном значају превенције, док подаци Института „Батут“ показују да годишње у Србији 4.489 жена оболи, док 1.646 њих изгуби битку са овом болешћу.
Рак дојке је и даље најчешћи малигни тумор и водећи узрок смртности од рака међу женама широм планете.
Према подацима Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака (IARC) за 2022. годину, у свету је дијагностиковано готово 2,3 милиона нових случајева, док је више од пола милиона жена изгубило битку са овом болешћу.
Ни Европа није поштеђена овог негативног тренда – са преко 500.000 новооболелих и око 144.000 смртних исхода годишње, наводи се на сајту Градског завода за јавног здравље Београд.
Борба против ове болести почива на три стуба: раном откривању, правовременој дијагностици и доступном, свеобухватном лечењу.
Порука која охрабрује јесте да је рак дојке у више од 90 одсто случајева излечив уколико се открије у раној фази, када су терапијске опције најделотворније, а квалитет живота пацијенткиња значајно сачуван.
Узраст је један од главних фактора ризика за рак дојке – болест се чешће дијагностикује после 40. године, док стопе смртности постепено расту од 45. године, са пиком у старосној групи од 75 и више година.
Упркос томе што је у последњих пет година приметан благи пад у стопама оболевања и умирања, статистика је и даље забрињавајућа.
Контрола рака дојке и смањење смртности захтевају системски приступ који обухвата све нивое здравствене заштите, промоцију здравих навика, рано откривање кроз редовне скрининге и правовремену терапију.
Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика, поред свакако женског пола, за настанак карцинома дојке и старије животно доба, затим генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља.
Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је, поред мера примарне превенције, од кључног значаја заправо рано откривање рака дојке.
Рак дојке се код знатног броја жена у Србији открива касно, када нажалост његова величина пређе два центиметра са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих од рака дојке у Србији.
Скрининг је прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када нема никаквих симптома болести, уз помоћ лако и брзо применљивих поступака (тестова).
То је тестирање већег броја људи који немају тегобе везане за испитивано обољење или се сматрају здравим. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.
Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.
Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење – правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је спасити пуно живота и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.
Извор: Танјуг
