„Они то раде на начин да се огроман новац из буџета Републике Србије практично слива у њихове џепове свакодневно, али нажалост преко најрањивијих органа власти. Ту, пре свега, мислим на и организационо и материјално и технички најрањивије органе власти као што су школе, као што су предшколске установе, центри за социјални рад, домови здравља“, навела је Унковић.

Истакла је да је Служба Повереника, између два Дана права јавности да зна, примила 7.431 жалбу, а од Управног суда 3.184 тужбе које су том суду углавном изјавили адвокати незадовољни решењима о одбијању жалби због заштите јавног интереса.

Навела је да је од дана почетка примене измене закона, којим је из текста закона избрисан члан који је регулисао злоупотребу права, а нарочито дана када је Управни суд променио свој досадашњи став о непризнавању трошкова заступања од стране адвоката, Повереник, поштујући нови став Управног суда, наложио првостепеним органима власти да исплате трошкове поступка у износу од скоро 100 милиона динара.

Саветник Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Повереник до 26. јула Милан Мариновић изразио је наду да ће по формирању нове владе надлежно министарство одмах покренути поступак за доношење измена Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и навео да је и за ову годину, као и претходних неколико, карактеристична системска злоупотреба права на приступ информацијама од јавног значаја.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Марсел Пешко истакао да је право да зна основно право сваког грађанина и да оно показује начин на који се доносе одлуке, како се користе јавни ресурси и како политике утичу на животе људи, а грађанима омогућава да смислено учествују у јавним пословима и позивају институције на одговорност.

Честитао је доскорашњем Поверенику Милану Мариновићу, као и целокупној Канцеларији, јер су, како је рекао, током свог мандата, видљиво ојачали институционалне капацитете и правни оквир који гарантује то важно право, омогуц́авајуц́и људима да остваре своју слободу примања информација.

„Рекао бих, када је реч о европским стандардима, Србија спада у предводнике у погледу институционалне и правне покривености заштите права на приступ информацијама“, истакао је Пешко и упозорио на „административно ц́утање“, односно ситуације у којима, како је навео, органи јавне власти нису одговорили на захтеве.

В.д. шефа Мисије Савета Европе у Београду Евгенија Јакумопулу истакла је да приступ информацијама представља суштински део демократског управљања и заштите људских права и истакла да је Србија била међу првим земљама које су још 2009. године потписале Тромсо конвенцију, али да поступак ратификације још увек није окончан.

Шеф за информисање, комуникацију и медије Делегације Европске уније у Србији Радим Дворак рекао је да право да знате и слобода медија иду руку под руку и додао да су новинари често мост између информација којима располажу јавне власти и грађана који имају право да их разумеју.

На скупу су додељена признања Службе повереника за унапређење права на слободан приступ информацијама, а њих су добили Народна банка Србије, Акредитационо тело Србије, Покрајински секретаријат за информисање, Град Нови Пазар, Виши суд у Панчеву, Градски центар за социјални рад Београд и Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.